Пут Алије Ђерзелеза

Приказ

„Пут Алије Ђерзелеза“ (1920), прва Андрићева приповетка која је писца на велика врата увела у књижевност. Остварена је као триптих, а исприповедана са становишта свезнајућег приповедача који, причајући о муслиманском јунаку Алији Ђерзелезу, користи историјске чињенице и народно предање, легенду и фикцију.  Главни лик познат је у фолклору као велики јунак чије су одлике хиперболисане и идеализоване у мегдану, шенлучењу и одевању. Андрићева приповетка настаје као пародија народне епске песме, постаје досликавање портрета и довршавање приче о некадашњем газији кога стижу умор и године. Све оно што су некада у народној песми биле витешке особине јунака, у Андрићевој причи постале су Ђерзелезове мане. Све оно што је некада Ђерзелеза чинило узвишеним, сада га чини смешним. Сви који нису смели да приђу његовој десници и коњу од мегдана, сада терају шегу са њим. Ђерзелезове особине постају анахроне, а он сам не може да покаже своју величину јер нема одговарајућег противника. Али ако Алија Ђерзелез престаје да буде јунак у смислу епске песме, он свакако остаје трагични јунак. Не схватајући суштину сопствене неостварености, жалећи за стварима које никада неће достићи, лепотом, жељеном женом, јер је и створен само да жели, он упада у низ неугодних ситуација из којих излази понижен и исмејан. Врхунац његове трагичности дат је у последњој сцени када се нашао на крилу једине жене коју никада није пожелео, а успео је да стигне само у њено наручје. И тада, пун дамара и немира, ламентира над својом судбином: „И та рука што је осјећа на себи, је ли то рука жене? - Мљечанка у крзну и сомоту чије се тјело, витко и племенито, не може ни замислити. Циганка Земка, дрска и подмукла, а мила животиња. Гојна удовица. Страсна а превејана Јеврејка. И Катинка, воће које зри у хладу. - Не, то је рука Јекатерине. Само Јекатерине! Једино до Јекатерине се иде право!“
Андрићева слика Алије Ђерзелеза и слика истоименог јунака из епске песме односе се као уљани портрет на платну и цртеж оловком. Пишчева снажна фикционална надоградња усмене легенде и сама је то постала.