За логоровања

Приказ

Војска је притисла касабу. Тако почиње приповетка „За логоровања“, Андрићева прича о Босни под турском владавином, написана у трећем, за писца карактеристичном приповедном лицу, а први пут објављена 1922. године. Војска креће у један од многобројних ратних похода против узбуњене Србије и Карађорђа, и прикупља се, са свих страна, у малом пограничном месту, највероватније је реч о Вишеграду, мада се име места изричито не спомиње. Месни кадија, Абдурахман-ефендија, шкртац на гласу, копни од помисли на трошак који мора да поднесе због незасите и распусне војске. Заповедник војске, турски паша, у својом чудној ордији доводи и Мула Јусуфа, чудака и первертита. Јусуф је пореклом из Једрена, изучио је школе у Цариграду и врло брзо се прочуо због учености и разврата. Службовао је у Сарајеву, али је тамо дошао у сукоб са угледним људима и старешинама па га је паша, у инат Сарајлијама, узео у своју службу. На ратном походу, Мула Јусуф се покаже као врло користан у организационим пословима. Једна од најсугестивнијих Андрићевих прозних слика у причи „За логоровања“ управо је слика Мула-Јусуфовог пењања на минарет; док пролази касабом, као ђаво, он изазива језу свих мештана. Пење се на мунару тарући зидове кољенима и раменима и одозго кроз савијене дланове извија гласом, „дижући главу бијесно пут невидљива неба и млада мјесеца“. Код Абдурахман ефендије нашла се нека несрећна бегуница, кћер извесног богатог Турчина из Требиња, коју су Турци преотели од хајдука Шпаља Црногорца. После две недеље окупљања помамљена и недисциплинова војска најзад напушта касабу. Ноћ пред полазак Мула Јусуф долази да посети девојку. Уз обећање да ће је излечити од престрашености коју је претрпела од хајдука, захтева од ње да се скине. Девојка испрва покаже потпуну равнодушност, али када Мула Јусуф затражи од ње да је обрије, она се стане бранити. У трансу од надошле црне, некрофилне стасти Мула је машући бритвом најпре израњави, потом закоље и помеша се са њом.