Задужбина Иве Андрића

Оснивање

Задужбина Иве Андрића основана је на темљеу Андрићеве последње жеље коју је својим сарадницима и саговорницима, књижевнику Милану Ђоковићу и културном посленику Гвоздену Јованићу писац саопштио 5. децембра 1974. године, у свом стану, у Улици Пролетерских бригада 2а. Они су, тако, били сведоци и потписници његове последње жеље.
После Андрићеве смрти 13. марта 1975. године, Први општински суд је 20. јуна 1975. године донео решење о правоснажности тестамента.
Прва и најважнија одредба пишчеве последње жеље била је да се његова заоставштина „сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе“. Целокупну рукописну заоставштину писац је својом последњом вољом оставио на старање Српској академији наука и уметности чији је члан био још од 1926. године. Сагласио се, такође, да се део средстава одвоји за додељивање награде за најбољу збирку прича или најбољу приповетку објављену током једне календарске године. Осим тога, оставио је својој дугогодишњој сарадници Вери Стојић да се стара о његовим ауторским правима, да чува његову заоставштину и управља њоме, наменивши јој један део средстава.
После годину дана припреме, Задужбина Иве Андрића основана је 12. марта 1976, годину дана после Андрићеве смрти. Задужбином јединог нашег добитника Нобелове награде за књижевност, од тренутка оснивања па све до данас, руководи Управни одбор чији се чланови бирају на мандат од четири године. Управни одбор има девет чланова које сада именује Српска академија наука и уметности.


Управа и запослени у Задужбини


Управни одбор састаје се по потреби. На седницама УО разматрају се сва важна питања од значаја за рад и напредак Задужбине.
Први председник Управног одбора био је Родољуб Чолаковић, а потом су на тој функцији били академик Ерих Кош, Гвозден Јованић, академик Мирослав Пантић, академик Радован Вучковић.
Актуелни председник УО је академик Миро Вуксановић, а чланови су академик Душан Ковачевић, дописни члан Горан Петровић, проф. др Радивоје Микић (потпредседник), проф. др Стојан Дабић (потпредседник), проф. др Срето Танасић, др Стојан Ђорђић, новинар Радован Поповић и књижевник Радован Бели Марковић.
Први управник Задужбине, све до смрти, била је Вера Стојић која је тај посао обављала без икакве финансијске надокнаде, одрекавши се, у корист Задужбине, и оног дела заоставштине који јој је својом последњом жељом Андрић одредио. Управници Задужбине били су још и Иван В. Лалић и Драган Драгојловић. Сада је на месту вршиоца дужности управника др Жанета Ђукић Перишић. У Задужбини су запослене филолог Биљана Ђорђевић Мироња на месту стручног сарадника и Јадранка Алберт, помоћна радница.

Значајнији пројекти

Лични фонд Иве Андрића

На иницијативу Задужбине и уз њену комплетну финансијску подршку Андрићева рукописна заоставштина из САНУ класификована је и пописана, начињен је и штампан Каталог Личног фонда Иве Андрића (ауторке Анђелија Драгојловић и Олга Мучалица). Целокупни корпус састоји се од преко преко 6.000 инвентарских јединица и 118.000 страница документарне грађе (лична документа, документа делатности, преписка...) Филолошки факултет Универзитета у Београду и МФЦ „Микрокомерц“ недавно су дигитализовали целокупну рукописну заоставштину која се може наћи и претраживати у оквиру дигиталне библиотеке Филолошког факултета у Београду.

Библиографија Иве Андрића

Задужбина је финансијски омогућила израду Библиографије Иве Андрића коју је реализовала у сарадњи са Библиотеком Матице српске. Библиографију која обухвата период од Андрићеве прве објављене песме 1911. па све до 2011. године, израдили су библиографи библиотеке Матице српске (Љиљана Клевернић, Ката Мирић, Меланија Блашковић, Весна Укропина, Даниела Кермеци, Слађана Субашић и Марија Ваш). Осим претраживања у програму COBBIS, преко електронског каталога Библиотеке Матице српске, Андрићева библиографија, са око 16.000 библиографских јединица доступна је и на интернет страници Задужбине Иве Андрића (www.ivoandic.org.rs) као и у штампаном облику (издавачи Задужбина Иве Андрића, Библиотека Матице српске и САНУ, 2011),

Андрићева лична библиотека

Задужбина је организовала и финансирала сређивање Андрићеве личне библиотека која се чува у Спомен-музеју Иве Андрића, на Андрићевом венцу, у стану у којем је писац живео од 1958. године па све до смрти, 1975. године. Пописане су 4.502 књиге, рашчитаване маргиналије и белешке, што може бити од велике кристи истраживачима и ауторима критичког издања Андрићевих дела. Тај посао обавиле су библиотекарке Милана Ђурђулов и Бранка Андрејић.

Споменик Иве Андрића у Београду

Задужбина је била и један од иницијатора расписивања конкурса за израду Андрићевог споменика, чији се резултат данас види на Андрићевом венцу: 10. октобра 1991. године, годину дана уочи обележавања Андрићеве стогодишњице, на Андрићевом венцу откривен је споменик једном од највећих српских писаца, фигура шетача у бронзи, рад вајара Миланка Мандића.

Критичко издање целокупних Андрићевих дела

У Задужбини је септембра 2016. године донета одлука о почетку рада на критичком издању Андрићевих дела и формиран је Уређивачки одбор за израду критичког издања (председник академик Миро Вуксановић, чланови проф. др Радивоје Микић, проф. др Зорица Несторовић, др Жанета Ђукић Перишић и Биљана Ђорђевић Мироња (секретар Одбора). На основу „Елабората за израду критичког издања целокупних дела Иве Андрића“ (аутори академик Радован Вучковић, др Жанета Ђукић Перишић, Биљана Ђорђевић Мироња), Начела за израду критичких издања, (Београд: САНУ, 1967), текстолошких уџбеника међу којима издвајамо књигу Душана Иванића Основе текстологије. Увод у текстологију нове српске књижевности,  Београд, Народна књига/Алфа, 2001. и „Начела за израду критичког издања сабраних дела Иве Андрића“ (ауторка проф. др Зорица Несторовић) приређивачки састав који чине проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта, проф. др Слађана Јаћимовић, доц. др Милан Алексић, др Драгана Грбић и мср Марија Благојевић, критички ће приредити пет збирки Андрићевих приповедака (из 1924, 1931, 1936, 1948. и 1960. године) које ће бити објављене до октобра 2017. године када се навршава 125 година од Андрићевог рођења,.
У оквиру Задужбине начињена је нова концепција Сабраних дела Иве Андрића у 20 томова која су објављена 2011. године (приређивачи Радован Вучковић, Жанета Ђукић Перишић, Биљана Ђорђевић Мироња), а уз подршку Задужбине штампана је и књига Писац и прича: стваралачка биографија Иве Андрића Жанете Ђукић Перишић којом је обележено 120 година од пишчевог рођења.

Библиотечки фонд Задужбине

У библиотеци Задужбине Иве Андрића сакупљају се издања Андрићевих дела у оригиналу и у преводу (Андрићева дела преведена су на 49 језика), као и богата библиотека пописаних и класификованих радова о Андрићу (монографске публикације, зборници, часописи, хемертотека од око 15.000 наслова, фототека, видеотека, фонотека, архивска грађа и друго). Стручни сарадници пружају професионалну помоћ проучаваоцима Андрићевог дела и свима онима који су заинтересовани за Андрићево стваралаштво.

Остале делатности

Организујући округле столове, разговоре, саветовања и научне скупове о Андрићевом делу и о различитим аспектима савремене српске књижевности и задужбинарства, изложбе о Андрићевом животу и стваралаштву, предавања, књижевне промоције, приређујући позоришне представе и филмске пројекције, помажући грађом и стручним консултацијама ауторима радова о Андрићу, Задужбина служи најдубљим интересима наше књижевности, уметности и културе. Велики је број дипломаца, постдипломаца и докторанада који су добили помоћ Андрићеве задужбине за радове из области књижевности. Као гости и стипендисти, у пишчевој Задужбини боравили су и радили у њеној библиотеци многобројни слависти из целога света. Уз помоћ и са препоруком Задужбине објављено је у последњих четрдесет година више публикација. Задужбина, такође,  стручним и професионалним ангажовањем помаже многе културне манифестације, књижевне скупове, учествује у акцијама помоћи школским и сиромашним библиотекама и сарађује са манифестацијама које обележавају успомену на Иву Андрића, као и са установама које носе његово име.