Andrićeva nagrada

Nagrada koja nosi Andrićevo ime jedna je od najuglednijih književnih nagrada u nas i ona se dodeljuje svake godine za najbolju zbirku priča ili pripovetku objavljenu tokom jedne kalendarske godine. Nagrada se dobitniku uručuje 10. oktobra, na dan Andrićevog rođenja.


Do sada su Andrićevu nagradu dobili:


Dragoslav Mihailović, Petrijin venac (1975);
Antonije Isaković, Tren (1976);
Milisav Savić, Ujak naše varoši (1977);
Aleksandar Tišma, Škola bezbožništva (1978);
Mirko Kovač, „Slike iz porodičnog albuma Meštrevića“ (priča), (1979);
Ćamil Sijarić, Francuski pamuk (1980);
Svetlana Velmar Janković, Dorćol (1981);
David Albahari, Opis smrti (1982);
Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih (1983);
Vidosav Stevanović, Carski rez (1984);
Radoslav Bratić, Slike bez oca (1985);
Mladen Markov, Starci na selu (1986);
Filip David, Princ vatre (1987);
Jovan Radulović, Dalje od oltara (1988);
Radoslav Petković, Izveštaj o kugi (1989);
Saša Hadži Tančić, Zvezdano povezani (1990);
Milica Mićić Dimovska, Odmrzavanje (1991);
Voja Čolanović, „Prirodan odgovor“ (priče), (1992);
Živojin Pavlović, „Tavan“ (priča), (1993);
Vida Ognjenović, Otrovno mleko maslačka, (1994);
Pavle Ugrinov, „Nikoleta“ (priča), (1995);
Radovan Beli Marković , Setembrini u Kolubari (1996);
Danilo Nikolić , Ulazak u svet (1997);
Miroslav Josić Višnjić, Novi godovi (1998);
Aleksandar Gatalica, Vek (1999);
Vladan Matijević, Prilično mrtvi (2000);
Milorad Pavić, „Priče sa savske padine“ (ciklus), (2001);
Miroslav Toholj, Mala Azija i priče o bolu (2002);
Mihajlo Pantić, Ako je to ljubav (2003);
Jovica Aćin, „Dnevnik o vagini“ (priča), (2004);
Ljubica Arsić, Maco, da l' me voliš (2005);
Goran Petrović, Razlike (2006);
Ljiljana Dugalić, Akt (2007);
Mirko Demić, Molski akordi (2008);
Milenko Pajić, „Dokumentarne priče” (ciklus) “, (2009);
Odlukom Žirija nagrada za 2010. godinu nije dodeljena;
Milovan Marčetić, „Izlazak“ (pripovetka), (2011);
Mirjana Pavlović, Trpeza bez glavnog jela  (2012);
Drago Kekanović, Usvojenje (2013);           
Uglješa Šajtinac, Banatorijum (2014);
Vule Žurić, Tajna crvenog zamka (2015).


Sadašnji Žiri za dodelu Andrićeve nagrade čine prof. dr Aleksandar Jovanović (predsednik) i članovi mr Mileta Aćimović Ivkov i Petar V. Arbutina.

Polazeći od tridesetogodišnjeg iskustva u dodeljivanju Andrićeve nagrade, Upravni odbor Zadužbine, na sednici od 28. septembra 2005. godine ocenio je da je nužno izvršiti osavremenjivanje i prilagođavanje PRAVILA O DODELjIVANjU ANDRIĆEVE NAGRADE.

Shodno toj odluci, na sednicama od 21. decembra 2005. i 29. marta 2006. godine, Upravni odbor doneo je izmene i dopune

PRAVILA O DODELjIVANjU ANDRIĆEVE NAGRADE


1.
Andrićeva nagrada dodeljuje se svake godine.
Nagrađuje se najbolja pripovetka, ciklus, odnosno zbirka pripovedaka napisana i prvi put objavljena na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra, a koja je svojim naslovom i sadržajem u skladu sa dostojanstvom Andrićevog dela. (U daljem tekstu Delo).
Nagradu može dobiti Delo objavljeno u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Nagrada se može samo jednom dodeliti istom piscu.
2.
Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.
Povelja Andrićeve nagrade sadrži tekst sa podacima o nazivu nagrade, imenu i prezimenu pisca i nazivu Dela koje se nagrađuje, godinu za koju se nagrada dodeljuje i potpise predsednika Žirija za dodeljivanje Andrićeve nagrade i predsednika Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića, ili drugog ovlašćenog lica od strane Upravnog odbora.
Tekst povelje ispisuje se ćirilicom.
Na povelju se stavlja žig Zadužbine Ive Andrića u crvenom vosku.
3.
Novčani iznos Andrićeve nagrade utvrđuje Upravni odbor Zadužbine.
4.
Predloge dela koja konkurišu za Andrićevu nagradu mogu podnositi izdavači, kulturne institucije, udruženja, organizacije i pojedinci, najkasnije do 1. juna tekuće godine za prethodnu.
Predlagači dostavljaju po tri primerka predloženog Dela Zadužbini Ive Andrića, Ulica Milutina Bojića broj 4.
Zadužbina se ne obavezuje da svojim sredstvima nabavlja knjige, odnosno dela koja mogu konkurisati za nagradu

5.
Upravni odbor imenuje žiri od tri člana za dodeljivanje Andrićeve nagrade.
Upravni odbor bira predsednika žirija.
Članovi žirija imenuju se iz redova književnika, književnih kritičara i istoričara književnosti.
Članovi žirija dužni su da se pridržavaju karaktera Andrićeve nagrade, uvek polazeći od dostojanstva Andrićevog dela.
 
6.
Žiri se imenuje na mandat od tri godine.
Žiri radi i održava sednice u prostorijama Zadužbine.
Upravni odbor Zadužbine određuje visinu naknade članovima za rad u žiriju.
7.
Žiri donosi odluke većinom glasova.
Žiri radi u sednicama i svoj posao mora obaviti do kraja meseca septembra godine u kojoj se nagrada dodeljuje.
Žiri sačinjava zapisnik o svom radu. U zapisniku se navodi koliko je ukupno knjiga, pojedinačnih pripovedaka ili ciklusa pripovedaka bilo u konkurenciji.
Takođe, obavezno se navode naslovi odnosno nazivi najmanje pet dela koja su ušla u najuži izbor za dodelu nagrade.
Zapisnik potpisuju predsednik i članovi žirija.
Zapisnik se dostavlja svakom članu Upravnog odbora Zadužbine.
8.
Ukoliko žiri za dodeljivanje nagrade oceni da nema dela sa vrednostima koje podrazumeva Andrićeva nagrada, nagrada se neće dodeliti.
9.
Odluku o dodeljivanju Andrićeve nagrade Zadužbina objavljuje kada je žiri donese.
Odluka obavezno sadrži pismeno obrazloženje potpisano od strane svih članova žirija.
10.
Nagrada se dodeljuje 10. oktobra - na dan kada se obeležava rođenje Ive Andrića.
Nagrada se dodeljuje na svečanosti koju priprema Upravni odbor Zadužbine.
Svečanost se po pravilu održava u prostorijama Zadužbine.
11.
Nagradu uručuje predsednik Upravnog odbora, ili drugi član Upravnog odbora koga odredi predsednik ili Upravni odbor.
Na uručivanju nagrade, predsednik ili član žirija podnosi pismeno obrazloženje u ime žirija o razlozima za dodelu Andrićeve nagrade nagrađenom delu.
12.
Ova Pravila stupaju na snagu danom donošenja.
 
U Beogradu, 29. marta 2006.


PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA
akademik Miroslav Pantić