Andrićeva nagrada

Andrićeva nagrada

Nagrada koja nosi Andrićevo ime jedna je od najuglednijih književnih nagrada u nas i ona se dodeljuje svake godine za najbolju zbirku priča ili pripovetku objavljenu tokom jedne kalendarske godine. Nagrada se dobitniku uručuje 10. oktobra, na dan Andrićevog rođenja.


Do sada su Andrićevu nagradu dobili:


Dragoslav Mihailović, Petrijin venac (1975);
Antonije Isaković, Tren (1976);
Milisav Savić, Ujak naše varoši (1977);
Aleksandar Tišma, Škola bezbožništva (1978);
Mirko Kovač, „Slike iz porodičnog albuma Meštrevića“ (priča), (1979);
Ćamil Sijarić, Francuski pamuk (1980);
Svetlana Velmar Janković, Dorćol (1981);
David Albahari, Opis smrti (1982);
Danilo Kiš, Enciklopedija mrtvih (1983);
Vidosav Stevanović, Carski rez (1984);
Radoslav Bratić, Slike bez oca (1985);
Mladen Markov, Starci na selu (1986);
Filip David, Princ vatre (1987);
Jovan Radulović, Dalje od oltara (1988);
Radoslav Petković, Izveštaj o kugi (1989);
Saša Hadži Tančić, Zvezdama povezani (1990);
Milica Mićić Dimovska, Odmrzavanje (1991);
Voja Čolanović, „Prirodan odgovor“ (priče), (1992);
Živojin Pavlović, „Tavan“ (priča), (1993);
Vida Ognjenović, Otrovno mleko maslačka, (1994);
Pavle Ugrinov, „Nikoleta“ (priča), (1995);
Radovan Beli Marković , Setembrini u Kolubari (1996);
Danilo Nikolić , Ulazak u svet (1997);
Miroslav Josić Višnjić, Novi godovi (1998);
Aleksandar Gatalica, Vek (1999);
Vladan Matijević, Prilično mrtvi (2000);
Milorad Pavić, „Priče sa savske padine“ (ciklus), (2001);
Miroslav Toholj, Mala Azija i priče o bolu (2002);
Mihajlo Pantić, Ako je to ljubav (2003);
Jovica Aćin, „Dnevnik o vagini“ (priča), (2004);
Ljubica Arsić, Maco, da l' me voliš (2005);
Goran Petrović, Razlike (2006);
Ljiljana Dugalić, Akt (2007);
Mirko Demić, Molski akordi (2008);
Milenko Pajić, „Dokumentarne priče” (ciklus) “, (2009);
Odlukom Žirija nagrada za 2010. godinu nije dodeljena;
Milovan Marčetić, „Izlazak“ (pripovetka), (2011);
Mirjana Pavlović, Trpeza bez glavnog jela  (2012);
Drago Kekanović, Usvojenje (2013);           
Uglješa Šajtinac, Banatorijum (2014);
Vule Žurić, Tajna crvenog zamka (2015);
Jelena Lengold, Raščarani svet (2016);
Vladimir Кecmanović, „Ratne igre“ (iz knjige Кao u sobi sa ogledalima) (2017);
Dragan Stojanović, Ćerka španskog borca (2018).


Žiri Andrićeve nagrade, u mandatu 2019–2021, radiće u sastavu: prof. dr Aleksandar Jovanović, prof. dr Petar Pijanović i dr Marko Nedić.                    


Na osnovu Člana 3. stav 4. Statuta Zadužbine Ive Andrića, Upravni odbor Zadužbine, na sednici održanoj 12. marta 1976. godine, a po testamentarnoj želji Ive Andrića, doneo je PRAVILA O DODELJIVANJU ANDRIĆEVE NAGRADE za najbolju pripovetku, odnosno zbirku pripovedaka objavljenu prethodne godine.
Polazeći od  tridesetogodišnjeg iskustva u dodeljivanju Andrićeve nagrade, Upravni odbor Zadužbine, na sednici od 28. septembra 2005. godine, ocenio je da je nužno izvršiti osavremenjivanje i prilagođavanje PRAVILA.
Shodno toj odluci, na sednicama od 21. decembra 2005, 29. marta 2006, 17. decembra 2019, odnosno 26. februara 2020. godine, Upravni odbor doneo je izmene i dopune


PRAVILA O DODELJIVANJU ANDRIĆEVE NAGRADE

1.

Andrićeva nagrada dodeljuje se svake godine.
Nagrađuje se najbolja pripovetka, ciklus, odnosno zbirka pripovedaka napisana i prvi put objavljena na srpskom jeziku između 1. januara i 31. decembra. (U daljem tekstu Delo).
Nagrada se može samo jednom dodeliti istom piscu.

2.

Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.
Povelja Andrićeve nagrade sadrži tekst sa podacima o nazivu nagrade, imenu i prezimenu pisca i nazivu Dela koje se nagrađuje, godinu za koju se nagrada dodeljuje i potpise predsednika Žirija za dodeljivanje Andrićeve nagrade i predsednika Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića, ili drugog ovlašćenog lica od strane Upravnog odbora.
Tekst povelje ispisuje se ćirilicom.

3.

Novčani iznos Andrićeve nagrade utvrđuje Upravni odbor Zadužbine.

4.

Predloge dela koja konkurišu za Andrićevu nagradu mogu podnositi izdavači, kulturne institucije, udruženja, organizacije i pojedinci, tokom prve polovine tekuće godine.
Predlagači dostavljaju po tri primerka predloženog Dela Zadužbini Ive Andrića, Ulica Milutina Bojića broj 4, Beograd.
Zadužbina se ne obavezuje da svojim sredstvima nabavlja knjige, odnosno dela koja mogu konkurisati za nagradu

5.

Upravni odbor imenuje žiri od tri člana za dodeljivanje Andrićeve nagrade.
Članovi žirija biraju predsednika žirija.
Članovi žirija imenuju se iz redova književnika, književnih kritičara i istoričara književnosti.
Članovi žirija dužni su da se pridržavaju karaktera Andrićeve nagrade, uvek polazeći od dostojanstva Andrićevog dela.

6.

Žiri se imenuje na mandat od tri godine.
Žiri radi i održava sednice u prostorijama Zadužbine.
Upravni odbor Zadužbine određuje visinu naknade članovima za rad u žiriju.

7.
                    
Žiri donosi odluke većinom glasova.
Žiri radi u sednicama i svoj posao mora obaviti do kraja septembra godine u kojoj se nagrada dodeljuje.
Žiri sačinjava zapisnik o svom radu. U zapisniku se navodi koliko je ukupno knjiga, pojedinačnih pripovedaka ili ciklusa pripovedaka bilo u konkurenciji.
Takođe, obavezno se navode naslovi odnosno nazivi najmanje pet dela koja su ušla u najuži izbor za dodelu nagrade.
Zapisnik potpisuju predsednik i članovi žirija.
Zapisnik se dostavlja Upravnom odboru Zadužbine.

8.

Odluku o dodeljivanju Andrićeve nagrade Zadužbina objavljuje kada je žiri donese.
Odluka obavezno sadrži pismeno obrazloženje potpisano od strane svih članova žirija.

9.

Nagrada se uručuje 10. oktobra – na dan kada se obeležava rođenje Ive Andrića.
Nagrada se dodeljuje na svečanosti koju priprema Upravni odbor Zadužbine.
Svečanost se po pravilu održava u prostorijama Zadužbine.

10.

Nagradu uručuje predsednik Upravnog odbora ili drugi član Upravnog odbora koga odredi predsednik ili Upravni odbor.
Na uručivanju nagrade, predsednik ili član žirija podnosi pismeno obrazloženje u ime žirija o razlozima za dodelu Andrićeve nagrade nagrađenom delu.

11.

Ova Pravila stupaju na snagu danom donošenja.

 


U Beogradu,  26. februara 2020. godine          

                                   

PREDSEDNIК UPRAVNOG ODBORA              
akademik Miro Vuksanović