И АНДРИЋ ЈЕ НЕПОДОБАН

Дуго се чекало да српска култура добије Критичко издање дела Иве Андрића. О томе се говорило и то се припремало четрдесетак година, од Андрићеве смрти до 2016. када је Задужбина Иве Андрића покренула такав подухват који у целости финансира својим средствима. Издавање критичког издања Андрићевих романа, приповедака, поезије и есеја има велики значај за српску културу и науку. На тај начин се у потпуности утврђује Андрићево ауторство, његово опредељење да пише на српском језику и да припада српској књижевности. Истовремено се отклањају и све грешке које су нађене у ранијим издањима. У  обимном послу примењена су текстолошка правила усвојена у САНУ, као и достигнућа у српској и светској науци о књижевности. Ангажовани су стручњаци Универзитета у Београду и других научних установа. Досад је објављена двадесет и једна књига, а посао ће бити ускоро бити завршен. У свим ранијим годинама  Министарство културе је доследно препоручивало да свака библиотека у Србији путем откупа добије Андрићеве књиге из ове у нашој науци јединствене едиције. Тако је од 2017. године откупљено свих деветнаест раније објављених наслова. Прошле године изашле су две обимне књиге Андрићевих есеја од којих је већина први пут објављена у хронолошком распореду. Задужбина је књиге послала на конкурс за откуп књига за библиотеке у Србији. Са закашњењем је ових дана достављен предлог надлежне Комисије Министарства културе која није Андрићеве књиге препоручила за све библиотеке. Само их је немарно уврстила у списак међу више од две хиљаде наслова, без указивања о каквом издању је реч и без ознаке да су део обавезног откупа.  Очигледно је реч о великом превиду или великом незнању. Ако није тако, онда је Иво Андрић вероватно постао неподобан писац. Надамо се да ће Министарство културе и министар Селаковић наћи начин да пониште одлуке људи који су показали изненађујући немар и неукост која не може бити мерило у било којем озбиљном вредновању савремене издавачке делатности у Србији. Имајући на уму да овакав поступак Комисије наноси општу штету, сматрамо да о томе треба да буде обавештена јавност у нашој земљи.

У Задужбини Иве Андрића, 5. августа 2024. године