Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу: проф. др Александар Јовановић, председник, др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић, чланови, одржао први сасатнака 8. јула 2021. године, у просторијама Задужбине Иве Андрића. са почетком у 10.00 часова. Члановима Жирија предате су књиге приповедака и приповетке штампане у листовима и часописима, објављене у 2020. години, које конкуришу за Андрићеву награду:

Следећи састанак Жирија биће одржан почетком септембра у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду, 8. jула 2021. године

(Иво Андрић, Госпођица, приредио Милан Потребић, Критичко издање дела Иве Андрића, коло IV, књ. 18, Задужбина Иве Андрића, Београд, 2020)

У години обележавања две изузетно значајне годишњице везане за живот и рад Иве Андрића – 60 година од добијања Нобелове награде за књижевност и 45 година рада Задужбине Иве Андрића – завршена је штампа критичког издања Андрићевог романа Госпођица које је у издању Задужбине великог српског писца приредио Милан Потребић. Госпођица представља шеснаесту књига Критичког издања дела Иве Андрића (КИДИА) које је Задужбина Иве Андрића покренула у септембру 2016. године као научни пројекат фундаменталног значаја за српску науку и културу. У оквиру наведене едиције пре Андрићеве Госпођице објављено је 15 књига распоређених у три кола којима је заокружено критичко издање свих Андрићевих приповедака, збирки лирске прозе и лирике а које је Задужбина Иве Андрића припремила и објавила у протекле четири године.

Критичко издање дела Иве Андрића на посебан начин утемељује личност српског добитника Нобелове награде за књижевност у духовну вертикалу српске културне историје. Стога оно представља највиши израз одговорног односа српске културе према Андрићевој мисли и стваралаштву као својим темељним вредностима по којима се препознаје. Изведено у складу са врхунским научним стандардима домаће и светске текстологије, Критичко издање дела Иве Андрића представља тип научног издања основног текста Андрићевих дела на основу пишчеве последње стваралачке воље у вези са обликом који је желео да текст тог дела има. На тај начин оно постаје основ за сва даља издања Андрићевих дела. Поред основног текста Андрићевих дела као свог средишта, критичко издање у оквиру научног апарата предочава све претходне облике текста неке Андрићеве приповетке, песме или романа односно све његове варијанте и верзије. Сви кораци које је Иво Андрић направио на стази стварања свог текста тако постају видљиви и истовремено присутни у читалачкој свести. Приређивачи критичког издања Андрићевих дела су захваљујући изузетно богатој и разуђеној архивској грађи реконструисали ток настанка неког Андрићевог дела и то од тренутка када је наш писац забележио његов нацрт, замисао или тек неколико реченица преко његовог рукописа, верзија и првог штампаног издања до свих издања штампаних за пишчева живота. Оживљавајући Андрићев стваралачки процес, критичко издање осветљава све промене које је писац уносио у своја дела и документује његову трајну посвећеност тексту својих остварења чију је аутентичност увек и на сваком месту бранио.

Посебан значај критичког издања Андрићеве Госпођице је у томе што представља прво критичко издање неког романа Иве Андрића. Оно припада Четвртом колу КИДИА састављеном од књига критичког издања пишчевих романа, док ће Пето коло донети критичко издање свих пишчевих есеја. Уређивачки одбор КИДИА ради у саставу академик Миро Вуксановић, председник Уређивачког одбора КИДИА и председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник, и др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иве Андрића. Према плану рада који је на предлог Уређивачког одбора КИДИА усвојио Управни одбор Задужбине Иве Андрића, критичка издања свих Андрићевих романа и есеја штампаних за пишчева живота биће објављена закључно са 2024. годином.

Роман Госпођица Иве Андрића је дуги низ деценија био у сенци пишчевих најпознатијих романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника. Андрићева Госпођица је објављена 1945. године када и наведена два њена славнија претходника и то као последња у низу та три романа чије је писање Андрић завршио у годинама Другог светског рата. Обликујући Госпођицу као роман-студију, Иво Андрић је остварио психолошки изузетно продубљену представу тврдичлука. У слици судбине Рајке Радаковић, главне јунакиње романа Госпођица, писац је приказао поразну страну људског робовања једној страсти на широком антрополошком платну историјских, друштвених и индивидуалних промена. Лик уседелице лихварке надраста типске особине тврдице и постаје посебан карактер захваљујући томе што га је Андрић обликовао као нетипичног протагонисту једног историјског тренутка. Не желећи да се прилагоди (не)писаним обичајима свога времена, Рајка Радаковић својим животом исписује приватну историју отуђења која је – несвојствено стандардним књижевним обрадама теме тврдичлука – прекриљена трагичним и на моменте гротескним доживљајем живота. Пратећи у роману Госпођица живот Рајке Радаковић у родном јој Сарајеву и Београду у који се крајем 1919. године преселила с мајком, Андрић је остварио импресивну слику протока историјског времена од Анексионе кризе преко Балканских и Првог светског рата до 1935. године што у роман изграђен око једног лика и везан за модерно доба уноси елементе хронике.

Захваљујући критичком издању романа Госпођица утврђен је канонски текст тог Андрићевог дела и осветљен Андрићев континуиран и посвећен рад на њему почев од прве белешке у једној од његових бележница уз коју је оставио коментар да је од ње настала Госпођица, преко рукописа романа у целини, првог штампаног одломка и целовитог издања, пишчевих супстанцијалних промена текста које чувају нека штампана издања до оног облика романа који се може сматрати изразом његове последње стваралачке воље када је у питању прича о судбини књижевне јунакиње Рајке Радаковић.

Управни одбор Задужбине Иве Андрића, на седници од 13. априла 2021. године, једногласно је прихватио одлуку Конкурсне комисије за избор управника Задужбине Иве Андрића да се, у складу са Статутом Задужбине, за управника Задужбине Иве Андрића, за мандатни период од 4 (четири) године, именује др Маја Радонић која ће ступити на дужност 10. јуна 2021. године, по одласку у пензију управника др Жанете Ђукић Перишић.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је објављена Књига 18 Четвртог кола Критичког издања дела

Иво Андрић, ГОСПОЂИЦА
приредио мср Милан Потребић.

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

академик Миро Вуксановић, председник
проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредница издања
др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине.

Четврто коло чине романи Иве Андрића.

Више о капиталном пројекту Задужбине на страници Критичко издање.

Опрема књиге: Наталија Петровић
Штампарија: САЈНОС, Момчила Тaпавице 2, Нови Сад.

Бр. 306 / 19.02.2021.

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде, Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2020. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна т. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

У Београду, 19. фебруара 2021. године

На годишњој седници Управног одбора Задужбине Иве Андрића, одржаној 5. фебруара о. г, чланови УО ЗИА - академик Миро Вуксановић,  председник, проф. др Стојан Дабић, потпредседник и чланови - академици Душан Ковачевић и Горан Петровић, проф. др Стојан Ђорђић, проф. др Срето Танасић, књижевник Радован Бели Марковић, новинар Радован Поповић и књижевни историчар и критичар др Марко Недић усвојили су Извештај о раду ЗИА у 2020. години и План рада за 2021. годину.
    Упркос великим променама у начину живота и пословања, с последицама на економију и културни и јавни живот, изазване светском пандемијом корона вируса, Задужбина Иве Андрића редовно је обављала предвиђене активности и реализовала све планиране пројекте. Врата Задужбине била су, упркос околностима, све време пандемије отворена за истраживаче, преводиоце, издаваче, представнике медија који су били заинтересовани за Андрићево стваралаштво и рад Задужбине.
    У 2020. години Задужбина је објавила пет књига Трећег кола Критичког издања дела Иве Андрића (у сва три кола сада их укупно има петнаест), и критички приређен роман Госпођица из Четвртог кола предала у штампу. Као резултат сарадње са издавачима одобрена су права за 41 монографско издање дела Иве Андрића: 21 у Србији у укупном тиражу од преко 40.000 примерака (Лагуна, Дерета, Вулкан, Сезамбук, Прима и други) и 20 у региону и иностранству у укупном тиражу од око 42.000 примерака на српском, енглеском, немачком, италијанском, румунском, бугарском, грчком, турском, јапанском, кинеском, корејском и малајалам језику (Мондадори – Италија, Жолнај  Ферлаг – Аустрија, Илетисим – Турска, Унискорп – Бугарска, Акантиладо – Шпанија и други); 16 издања у антологијама, серијским публикацијама и књигама односно аудио и филмским обрадама других аутора; 4 одобрења за издања у уџбеницима.
    Објављен је годишњак Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 37/2020, чиме је настављено редовно објављивање јединог часописа у нашој култури који је посвећен делу и животу једног писца. Штампана је публикација Иво Андрич – жизнь и творчество с намером да се издавачи у Русији подстакну на објављивање Андрићевих дела на руском језику. Обе публикације суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.
    За књигу Легенда о в(ј)етром вијанима књижевнику Анђелку Анушићу додељена је Андрићева награда за најбољу збирку прича објављену на српском језику у 2019. години.
     Поводом стогодишњице објављивања дела Ex Ponto, Немири и Пут Алије Ђерзелеза, у сарадњи са Спомен-музејем Иве Андрића, организована је изложба о издањима тих Андрићевих дела у изворном облику и на страним језицима.
    Како се ове године навршава 60 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу, Задужбина планира да ту облетницу обележи, уколико то епидемиолошка ситуација дозволи, Свечаном академијом, затим посебним прилозима у часопису Свеске ЗИА, као и свечаним представљањем књига Критичког издања дела Иве Андрића. Задужбина ће настојати да кроз сарадњу са Министарством просвете и Министарством културе подстакне обележавање годишњице у школама и библиотекама. Са посебном пажњом Задужбина ће настојати да подстакне представнике писаних и електронских медија да акцентују значај обележавања шездесетогодишњице Андрићеве Нобелове награде.
    Задужбина Иве Андрића уложиће напоре да и током 2021. године одговори на све изазове тренутка и да своју делатност прилагоди ситуацији и настави са пласманом Андрићевих дела у земљи и свету и са критичким приређивањем и објављивањем Андрићевих дела у оквиру Критичког издања дела Иве Андрића које је започето 2016. године, као и да обавља редовне активности предвиђене Статутом.

У четрдесет петој години постојања, Задужбина Иве Андрића континуирано извршава један од основних циљева и задатака – стара се о издавању Андрићевих дела, помажићи истраживања о пишчевом стваралаштву и животу, истовремено дајући тиме и велики допринос унапређењу српске културе уопште.

У току је Конкурс за избор новог управника Задужбине Иве Андрића.
 
У Београду, 5. фебруара 2021.

 Др Жанета Ђукић Перишић,
управница Задужбине Иве Андрића

На основу Чл. 23 Статута Задужбине Иве Андрића и
Одлуке Управног одбора од 5. фебруара  2021. године

ЗАДУЖБИНА ИВЕ АНДРИЋА

              расписује конкурс за избор управника на период од четири године

              УСЛОВИ ЗА ИЗБОР УПРАВНИКА ЗАДУЖБИНЕ ИВЕ АНДРИЋА

1.  Докторат из области књижевних наука;
2.  Стручне и организационе способности у установама културе;
3.  Најмање пет година радног искуства у култури и пословању у области ауторских права;
4.  Знање једног светског језика;
5.  Познавање рада на рачунару;
6.  Држављанство Србије и стално боравиште на територији Републике Србије;
7.  Општа здравствена способност.

Уз пријаву на конкурс кандидат треба да приложи:

1.    Предлог програма рада и развоја Задужбине за период од четири године;
2.    Радну биографију и библиографију;
3.    Оверену фотокопију докторске дипломе;
4.    Доказ/потврду о радном искуству;
5.    Потврду да није осуђиван и да се против њега не води судски поступак;
6.    Уверење о држављанству Републике Србије;
7.    Извод из матичне књиге рођених и фотокопија личне карте;
8.    Доказ о знању једног светског језика;
9.    Лекарско уверење о здравственој способности.

Рок за пријављивање је 30 дана, односно време трајања конкурса је од 7. фебруара 2021. до 8. марта 2021. године.

Пријаве са доказима о испуњењу услова треба слати на адресу: Управни одбор Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, 11000 Београд, са назнаком: „За јавни конкурс за избор управника Задужбине Иве Андрића“.

Неблаговремене и некомплетне пријаве неће се узимати у обзир.

Задужбина обавештава да jе објављен нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића (Година XXXIX, свеска 37/2020).

Рукописи

Иво Андрић
[О Толстоју]
(приредила Жанета Ђукић Перишић)

Картотека IV
(приредила Марија Благојевић)

Преписка

Биљана Ђорђевић Мироња
Преписка као извор пишчевих ставова – Иво Андрић и Ауфбау Ферлаг

Тумачења

Сања П. Перић
Тамнички дани у Записима из мртвог дома Ф. М. Достојевског и Проклетој авлији и приповеткама Иве Андрића

Младен Гојковић
Андрић и модернизам: генеза поетичке мисли у есејима „Гоја“ и „Разговор са Гојом“ и у приповеци „Бајрон у Синтри“

Борјан Митровић
Aндрићев хронотоп Сарајева

У Андрићевом кругу

Из дипломатских забелешки Радована Шуменковића
(приредио Вуле Журић)

Јован Ђ. Авакумовић
Разговор са Омер-пашом
(коментар Жанета Ђукић Перишић)

Жанета Ђукић Перишић
О доктору Лудвигу Хиршфелду

Осврти

Стојан Ђорђић
Амбициозан и вишеструко значајан издавачки подухват

Слађана Јаћимовић
О причи и писању

Драгана Грбић
Треће коло Критичког издања ела Иве Андрића

Славко Гордић
Панорама Андрићевих сусрета и блиских додира с речима

Горан Максимовић
Андрић на размеђу епоха и поетика
 
Марко Недић
Синтеза епског надахнућа и модерног доживљаја света

Полемике

Зоран Милутиновић
Преношење фокуса Дамира Шаботића

Летопис

Андрићева награда

Миро Вуксановић
Стогодишњица, канонски Андрић

Александар Јовановић
Српске приче Драгана Стојановића

Драган Стојановић
Књижевност и прошлост

Преглед важнијих догађаја од септембра 2019. до септембра 2020. године

Биљана Ђорђевић Мироња
In memoriam
Савица Пауновић Ебел
(1938–2019)

Бр. 1923 / 23. 09. 2020.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.

Жири Андрићеве награде, у саставу: проф. др Александар Јовановић, председник, др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић, чланови, детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2019. године, на завршној седници одржаној 23. септембра 2020. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

                    
О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2019. годину додели Анђелку Анушићу за збирку приповедака  Легенда о в(ј)етром вијанима (Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука).

У најужем избору била је и књига Милана Тодорова Телефонски именик мртвих претплатника (Архипелаг, Београд).

Збирка приповедака Легенда о в(ј)етром вијанима Анђелка Анушића уметнички сугестивно даје читав низ људских судбина, изглобљених из свог завичаја и својих живота, в(ј)етром вијаних између изгубљености и неприхваћености. Посебна вредност ове збирке јесте језик који чува све просторне и временске слојеве у којем живе његови јунаци: у лексици и синтакси чува се њихово памћење, али и памћење наше књижевности и културе.  

У Београду, 23. септембра 2020. године

                        
Чланови Жирија

 ____________________________
Проф. др Александар Јовановић, председник
______________
Др Марко Недић
_______________________
Проф. др Петар Пијановић

Бр. 1875/16.09.2020.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу проф. др Александар Јовановић (председник), др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић  (чланови) одржао седницу 16. септембра о. г. у просторијама Задужбине Иве Андрића.

Жири Андрићеве награде у шири избор издвојио је следећа издања:

1.    Анђелко Анушић, Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука;
2.    Милан Белегишанин, Соба на обали, Академска књига, Нови Сад;
3.    Владан Добривојевић, Одатле долазе анђели: источни родослов, Чигоја штампа, Београд;
4.    Тихомир Нешић, Пиле и трофеји, Нишки културни центар, Ниш;
5.    Милан Тодоров, Телефонски именик мртвих претплатника, Архипелаг, Београд;
6.    Миомир Удовички, Авионске и друге приче, Чигоја штампа, Београд.

Следећа седница Жирија биће одржана наредне седмице, у просторијама Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.
 
У Београду, 16. септембра 2020. године

Бр. 1509/20.08.2020.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је ЖириАндрићеве награде, у саставу проф. др Александар Јовановић, проф. др Петар Пијановић и др Марко Недић, у просторијама Задужбине Иве Андрића, 20. августа т. г, са почетком у 12 часова, одржао седницу. Том приликом детаљно су размотрене књиге приповедака и приповетке штампане у листовима и часописима, објављене у 2019. години, које конкуришу за Андрићеву награду.

ЖириАндрићеве награде у шири избор уврстио је следећа издања:

1. Анђелко Анушић, Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука;
2. Ана Арп, Јабуке, А. А. А, Београд;
3. Милан Белегишанин, Соба на обали, Академска књига, Нови Сад;
4. Владан Добривојевић, Одатле долазе анђели: источни родослов, Чигоја штампа, Београд;
5. Игор Маројевић, „1936“, Београдски књижевни часопис, јесен–зима, година XV/2019, бр. 54–55, Београд;
6. Ана Милош, Крај распуста, Народна библиотека „Јован Поповић“, Кикинда;
7. Тихомир Нешић, Пиле и трофеји, Нишки културни центар, Ниш;
8. Милан Тодоров, Телефонски именик мртвих претплатника, Архипелаг, Београд;
9. Миомир Удовички, Авионске и друге приче, Чигоја штампа, Београд.

Следећа седница Жирија биће одржана средином септембра т. г, у просторијама Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.

У Београду, 20. августа 2020. године

Бр. 923 / 26.05.2020.

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде , Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2019. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна т. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

                      У Београду, 26. маја 2020. године

Задужбина Иве Андрића са задовољством обавештава да је објавила Треће коло Критичког издања дела Иве Андрића.

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

академик Миро Вуксановић, председник
проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник издања
др Жанета Ђукић Перишић, управник Задужбине.

Треће коло састоји се од Андрићеве постхумно објављене збирке приповедака у два тома, као и пишчеве медитативне прозе и лирских остварења:

Књига 11 – Иво Андрић, Кућа на осами I – приредила мср Марија Благојевић;
Књига 12 – Иво Андрић, Кућа на осами II – приредила мср Марија Благојевић;
Књига 13 – Иво Андрић, Ex Ponto – приредила др Јана Алексић;
Књига 14 – Иво Андрић, Немири – приредио проф. др Милан Алексић;
Књига 15 – Иво Андрић, Лирика – приредио мср Милан Потребић.

Издавање ових публикација подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије  

 
Опрема књиге: Наталија Петровић
Штампарија: САЈНОС, Момчила Тaпавице 2, Нови Сад.

Задужбина Иве Андрића и Музеј града Београда са задовољством обавештавају да је трајање изложбе продужено до 30. јуна 2020. године.

ДОБРО ДОШЛИ!

Преузмите лифлет овде >>

Бр. 1707

Задужбина Иве Андрића има задовољство да позове на представљање Критичког издања дела Иве Андрића – Прво и Друго коло у десет књига - у издању Задужбине Иве Андрића, на Сајму књига у Београду, у сали „Иво Андрић“, четвртак, 24. октобар о. г, у 15.00 часова.

О Критичком издању говориће академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине и Уређивачког одбора издања, др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине и проф. др Зорица Несторовић, уредница и руководилац пројекта.

Добро дошли!

Задужбина Иве Андрића обавештава да је из штампе изишао нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића, 36/2019 (Година XXXVIII, свеска 36/2019).

Рукописи

Иво Андрић
Записи – Београд (1937–1938), Женева (1937), Берлин – Београд (1939)
(Приредила Биљана Ђорђевић Мироња)

Иво Андрић
Картотека III
(Приредила Mарија Благојевић)

Преписка

Иво Андрић – Пер Јакобсен
(Приредила Биљана Ђорђевић Мироња)

Иво Андрић и Ерих Кош
(Приредио Радован Поповић)

Округли сто о Првом колу Критичког издања дела Иве Андрића

Миро Вуксановић
За критичка издања српских писаца

Жанета Ђукић Перишић
Задужбина Иве Андрића и Критичко издање дела Иве Андрића

Душан Иванић
Уз Критичко издање Андрићевих дјела

Станиша Тутњевић
Парцијалан приступ

Светлана Шеатовић
Осврт на Начела критичког издања и примену у Првом колу Критичког издања дела Иве Андрића

Слађана Јаћимовић
Мала збирка малих приповедака – генеза и композиција збирке Лица Иве Андрића

Часлав Николић
Перспективе читања критичког издања збирке приповедака Лица Иве Андрића „Летовање на југу“

Биљана Ђорђевић Мироња
Иво Андрић и српски и југословенски издавачи: издања приповедака и осврт на улогу Вере Стојић

Јелена Новаковић
Андрићеве приповетке у европском контексту

Душица Тодоровић
Критичко издање у италијанском филолошком контексту (увиди, примери, предлози)
Зорица Несторовић
Текстолошка платформа Критичког издања дела Иве Андрића: студија почетка

Тумачења

Софија П. Симовић
„Приповетка 'У ћелији број 115' Иве Андрића  у светлости класичне и посткласичне наратологије“

У Андрићевом кругу

Наташа Милићевић
„Унутрашњи егзил“: Иво Андрић под нацистичком окупацијом Србије 1941–1944

Михаел Мартенс
Иво Андрић и Ото Бихаљи-Мерин: пријатељство између неједнаких

Осврти

Станиша Тутњевић
Затворен круг негативистичке муслимаске/бошњачке рецепције Андрића

Зоран Милутиновић
Босна је земља љубави или једанаест питања за Дамира Шаботића

Летопис

Андрићева награда

Миро Вуксановић
Андрићева годишњица

Александар Јовановић

Ужас баналног света

Владимир Кецмановић
Реч добитника

Преглед важнијих догађаја од 8. септембра 2018. до 8. септембра 2019. године

Бр. 1526 / 23. 09. 2019.Жири Андрићеве награде, у саставу: Александар Јовановић, председник, Марко Недић и Петар Пијановић, чланови, детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2018. године, на завршном састанку одржаном 23. септембра 2019. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

                    
О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2018. годину додели Драгану Стојановићу за збирку прича Ћерка шпанског борца (Дом културе Студентски град, Београд).
У ужем избору биле су књиге Боривоја Адашевића Из спискова прећутаних ствари (Академска књига, Нови Сад) и Милете Продановића О папагајима и предаторима (Архипелаг, Београд).
Књига  Ћерка шпанског борца Драгана Стојановића, у своје три новеле „Патро“, „Ерихова смрт“ и „Ћерка шпанског борца“, враћа достојанство причи и приповедању. Пратећи своје јунаке и јунакиње кроз бурну српску историју током читавог 20. века, Драган Стојановић је, на уметнички импресиван начин, наставио Андрићево говор о  неразлучивом сплету историје и трагичности личних судбина.

У Београду, 23. септембра 2019.

                    
Чланови Жирија

Александар Јовановић, председник
                        
Марко Недић
                    
Петар Пијановић

Жири Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Марко Недић и Петар Пијановић, (чланови), 23. септембра 2019. године одржао је четврти радни састанак и још једном размотрио приповедачку продукцију у 2018. години према списку:

1.    Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2.    Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3.    Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4.    Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5.    Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6.    Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7.    Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8.    Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9.    Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10.    Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11.    Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12.    Лазар Стефановић, Ужаси постмодерне, Службени гласник, Београд.
13.    Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
14.    Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
15.    Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
16.    Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
17.    Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma.
18.    Младен Мићић, Приповијетке I-II,Арт принт, Бања Лука.
19.    Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
20.    Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
21.    Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
22.    Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
23.    Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
24.    Nikola Filipović, 3, Alma, Beograd.
25.    Sanja Domazet, Ljubav nije dovoljna, Službeni glasnik, Beograd.
26.    Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
27.    Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
28.    Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.
29.    Станко Ж. Шајтинац, Дневник меланхолије, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин.

После детаљног разматрања прошлогодишње приповедачке продукције Жири је једногласно донео одлуку да се Андрићева награда за најбољу збирку прича за 2018. годину додели Драгану Стојанаовићу за књигу Ћерка шпанског борца.

Саопштење за јавност

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Пијановић и Марко Недић, чланови), 28. августа 2019. године одржао трећи радни састанак и детаљно размотрио приповедачку продукцију у 2018. години према списку:

1. Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2. Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3. Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4. Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5. Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6. Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7. Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8. Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9. Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10. Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11. Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12. Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
13. Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
14. Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
15. Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
16. Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma,
17. Младен Мићић, ПриповијеткеI-II,Арт принт, Бања Лука.
18. Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
19. Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
20. Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
21. Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
22. Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
23. Nikola Filipović, 3, Alma, Beograd.
24. Sanja Domazet, Ljubav nije dovoljna, Službeni glasnik, Beograd.
25. Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
26. Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
27. Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.
28. Станко Ж. Шајтинац, Дневник меланхолије, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин.

Наредни састанак Жирија, на којем ће се разговарати о ужем избору, биће одржан средином септембра т. г.
У Београду, 28. августа 2019. године

Саопштење за јавност

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Пијановић и Марко Недић, чланови), 2. јула 2019. године одржао други радни састанак и приложио списак књига приповедака и прича објављених у 2018. години, које конкуришу за Андрићеву награду.

У наставку дајемо списак наслова:

1. Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2. Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3. Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4. Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5. Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6. Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7. Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8. Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9. Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10. Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11. Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12. Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
13. Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
14. Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
15. Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
16. Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma,
17. Младен Мићић, ПриповијеткеI-II,Арт принт, Бања Лука.
18. Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
19. Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
20. Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
21. Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
22. Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
23. Nikola Filipović, 3, Alma, Beograd.
24. Sanja Domazet, Ljubav nije dovoljna, Službeni glasnik, Beograd.
25. Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
26. Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
27. Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.
28. Станко Ж. Шајтинац, Дневник меланхолије, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин.

Наредни састанак Жирија биће одржан крајем августа т. г.

У Београду, 2. јула 2019. године

Саопштење за јавност

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу Александар Јовановић, председник, Марко Недић и Петар Пијановић, 17. јуна т. г, са почетком у 12 часова, у просторијама Задужбине, одржао први састанак у 2019. години. Члановима Жирија предате су књиге приповедака и приповетке штампане у часописима, објављене у 2018. години, које конкуришу за Андрићеву награду.

У наставку дајемо списак наслова:

1. Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2. Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3. Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4. Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5. Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6. Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7. Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8. Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9. Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10. Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11. Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12. Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
13. Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
14. Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
15. Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
16. Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma,
17. Младен Мићић, ПриповијеткеI-II,Арт принт, Бања Лука.
18. Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
19. Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
20. Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
21. Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
22. Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
23. Nikola Filipović, 3, Alma,
24. Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
25. Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
26. Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.

Следећи састанак Жирија биће одржан 2. јула т. г, са почетком у 12 часова, у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду, 17. јуна 2019. године

ЗАДУЖБИНА ИВЕ АНДРИЋА

Са задовољством Вас позива да присуствујете приказивању књига

Критичког издања дела Иве Андрића, Коло 2, књ. 6–10 /
уредник Зорица Несторовић. – Београд : Задужбина Иве Андрића, 2018.

Књ. 6 – Иво Андрић, Приповетке (1914–1941) – приредио доц. др Милан Алексић;
Књ. 7 – Иво Андрић, Приповетке (1946–1948) – приредила проф. др Зорица Несторовић;
Књ. 8 –  Иво Андрић, Приповетке (1949–1960) I – приредио мср Милан Потребић;
Књ. 9 – Иво Андрић, Приповетке (1949–1960) II – приредиле др Ливија Екмечић, мср Марија Благојевић и проф. др Зорица Несторовић;
Књ. 10 – Иво Андрић, Приповетке (1961–1975) – приредила мср Милица Ћуковић.

Говоре

академик Миро Вуксановић,
председник Уређивачког одбора

др Драган Хамовић,
посебни саветник у Министарству културе и информисања

проф. др Зорица Несторовић,
руководилац Пројекта и уредник

др Жанета Ђукић Перишић,
члан Уређивачког одбора

Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд
Четвртак, 6. јун 2019, у 12 часова

* За фотографију у већој резолуцији кликните на слику

Задужбина Иве Андрића обавештава да је из штампе изишао нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића, 35/2018 (Година XXXVII, свеска 35/2018).

Садржај:

Рукописи

Иво Андрић
Записи – Марсељ, Ница, Женева 1927–1931
[Приредила Биљана Ђорђевић Мироња]

Иво Андрић
Картотека II
[Приредила Марија Благојевић]

Сећања

Димитрије Дишко Марић
За књигу коју време пише о Андрићу

Драгољуб Мићуновић
Фрагменти сећања

Тумачења

Ана Наумова
Погранични поглед на пограничног писца

Милан С. Потребић
Поступак психолошке карактеризације трачигне јунакиње у романима Нечиста крв и На Дрини ћуприја

Наташа Ковачевић
Проклета авлија и Сервантесов Дон Кихот: упоредна анализа и прилог једном новом читању

Милица Кецојевић
Однос приче и живота у Проклетој авлији Иве Андрића

Магда Миликић
Андрићева приповетка „Пут Алије Ђерзелеза“ и народна књижевност

Читајући Андрића

Давор Милићевић
Андрић и српска духовна традиција

У Андрићевом кругу

Владимир Рогановић
Иво Андрић и Херцег Нови: идентитет пејзажа

Зорица Нестроровић
Српска књижевна задруга и Иво Андрић: о говору и ћутању

Зорица Хаџић
Плодна, a суздржана сарадња или Иво Андрић и Матица српска

Љиљана Драговић
Милица Бабић Андрић – прва дама наше костимографије

Осврти

Милета Аћимовић Ивков
Андрићу књига дубоке оданости

Владислав Бајац
Одбрана и претпоследњи дани

Летопис

Андрићева награда

Миро Вуксановић
У Андрићевим круговима

Александар Јовановић
Простори из којих се слути све

Јелена Ленголд
L'esprit de l'escalier

Преглед важнијих догађаја од септембра 2017. до септембра 2018. године

Обележавање 125 година од рођења Иве Андрића

Бр.1619 /14. 09. 2018.

Жири Андрићеве награде, који је радио у саставу: Александар Јовановић, председник,
Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови, размотривши збирке приповедака
и приче објављене у периодици 2017. године, на завршном састанку одржаном 14.
септембра 2018. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2017. годину додели Владимиру Кецмановићу за причу „Ратне
игре“ из књиге Као у соби са огледалима (Лагуна, Београд).

У ужем избору биле су следеће књиге: Бранко Анђић, Велико спремање (Агора,
Зрењанин), Веселин Марковић, Прошлост никад не прође, (Архипелаг, Београд) и Дарко
Душевљаковић, Накнадне истине (Архипелаг, Београд).

Приповетка „Ратне игре“, као и већина прича у Кецмановићевој књизи, доноси
нарочит, искошен, поглед на најновије сукобе и несагласности у односима разумевања
националних идентитета на балканском простору. Гротескно-иронијски сагледавајући
непосредну стварност, аутор је успео да изгради књижевно-уметнички уверљиву и успелу
слику нашег противречног и драматичног доба, у којем се губи разлика између игре и
трагике.

У Београду, 14. септембра 2018.

Чланови Жирија:
Александар Јовановић, председник
Петар В. Арбутина
Милета Аћимовић Ивков

Саопштење за јавност
Бр. 1602/11. 09. 2018.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 11. септембра 2018. године одржао трећи састанак.  
Жири је, након детаљног разматрања, начинио ужи избор:
1.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
2.    Vladimir Kecmanović, pripovetka „Ratne igre“, iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
3.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
4.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.

Чланови Жирија узеће у разматрање још две у међувремену приспеле књиге приповедака:
1.    Драгиша Калезић, Приповетке, Диоген, Сурчин.
2.    Mira Popović, Buđenje, Geopoetika, Beograd.

Следећи састанак Жирија, на којем ће бити донета одлука о добитнику Андрићеве награде за 2017. годину, биће одржан у петак, 14. септембра, са почетком у 10.30 часова, у просторијама Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.

Бр. 1413/17. 07. 2018.

ДРУГИ САСТАНАК ЖИРИЈА АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 17. јула 2018. године одржао други састанак на којем су размотрене пристигле књиге приповедака:  
1.    Владика Григорије – Преко прага, Лагуна, Београд.
2.    Драги Бугарчић, Вршац? 33 приче, Чигоја штампа, Београд.
3.    Рајко Лукач, Писац на усијаном лименом крову, Албатрос плус, Београд.
4.    Enes Halilović, Čudna knjiga, Albatros plus, Beograd.
5.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.
6.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
7.    Bojan Savić Ostojić, Punkt, Metella-Xenia, Beograd.
8.    Radmila Lazić, Ugrizi život, Laguna, Beograd.
9.    Oto Oltvanji, Priče misterije i magije, Laguna, Beograd.
10.    Momčilo Bakrač, Dopisivanje nemuštog, SKR, Vrbas.
11.    Милоје Стевановић, Спомени, дужи од живота, М. Стевановић, Београд.
12.    Татјана Делибашић, Фактографија фикције, Т. Делибашић, Нови Сад.
13.    Vladimir Kecmanović, Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
14.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
15.    Lidija Ćirić, Bez „Dragi moji“, Solaris, Novi Sad.
16.    Властимир Станисављевић Шаркаменац, Прогнани: једна љубавна прича – Исповест једне сиријске Српкиње, Просвета, Београд.
17.    Предраг Марковић, Заводник ништавила, Соларис, Нови Сад.
18.    Гордана Влаховић, Возови, снови и сећања, Агора, Зрењанин.
19.    Саша Радоњић, Вечерњи доручак, Соларис, Нови Сад.
20.    Dragan Babić, Twitter priče 2, Kontrast, Beograd.
21.    Књижевна награда „Лаза Лазаревић“ – Награђене приповетке (2013-2017)
22.    Властимир Станисављевић Шаркаменац: приповетка „Колекционар винског сирћета“, у часопису Зора (бр. 56).
23.    Војислав Минић, Трећи чин, Пи Прес, Пирот.
24.    Олга Суботић, Коњић од жада, ауторско издање, Белегиш;
25.    Gojko Čelebić, Kruh crni i bijeli, Boka F, Podgorica.
26.    Dragana Denić, Igrati srcem, Legenda, Čačak.

Жири је, након детаљног разматрања, начинио шири избор:

1.    Рајко Лукач, Писац на усијаном лименом крову, Албатрос плус, Београд.
2.    Enes Halilović, Čudna knjiga, Albatros plus, Beograd.
3.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.
4.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
5.    Radmila Lazić, Ugrizi život, Laguna, Beograd.
6.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
7.    Vladimir Kecmanović, приповетка „Грудва“ из збирке Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
8.    Драги Бугарчић, Вршац? 33 приче, Чигоја штампа, Београд.

Следећи, трећи састанак ‒ на којем ће разматрати ове и књиге које буду пристигле до 1. септембра  2018. године ‒ Жири ће одржати средином септембра 2018. године

У Београду, 17. јула 2018.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 28. маја 2018. године одржао први састанак  и преузео до сада пристигле књиге приповедака објављене у 2017. години које конкуришу за Андрићеву награду. Следећи састанак Жирија биће одржан средином јула о. г.

СПИСАК КЊИГА ПРЕДАТИХ ЧЛАНОВИМА ЖИРИЈА ЗА АНДРИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 2017. ГОДИНУ
1.    Владика Григорије – Преко прага, Лагуна, Београд.
2.    Драги Бугарчић, Вршац? 33 приче, Чигоја штампа, Београд.
3.    Рајко Лукач, Писац на усијаном лименом крову, Албатрос плус, Београд.
4.    Enes Halilović, Čudna knjiga, Albatros plus, Beograd.
5.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.
6.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
7.    Bojan Savić Ostojić, Punkt, Metella-Xenia, Beograd.
8.    Radmila Lazić, Ugrizi život, Laguna, Beograd.
9.    Oto Oltvanji, Priče misterije i magije, Laguna, Beograd.
10.    Momčilo Bakrač, Dopisivanje nemuštog, SKR, Vrbas.
11.    Милоје Стевановић, Спомени, дужи од живота, М. Стевановић, Београд.
12.    Татјана Делибашић, Фактографија фикције, Т. Делибашић, Нови Сад.
13.    Vladimir Kecmanović, Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
14.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
15.    Lidija Ćirić, Bez „Dragi moji“, Solaris, Novi Sad.
16.    Властимир Станисављевић Шаркаменац, Прогнани: једна љубавна прича – Исповест једне сиријске Српкиње, Просвета, Београд.
17.    Предраг Марковић, Заводник ништавила, Соларис, Нови Сад.
18.    Гордана Влаховић, Возови, снови и сећања, Агора, Зрењанин.
19.    Саша радоњић, Вечерњи доручак, Соларис, Нови Сад.
20.    Dragan Babić, Twitter priče 2, Kontrast, Beograd.
21.    Књижевна награда „Лаза Лазаревић“ – Награђене приповетке (2013-2017)
22.    Властимир Станисављевић Шаркаменац: приповетка „Колекционар винског сирћета“, у часопису Зора (бр. 56).
23.    Војислав Минић, Трећи чин, Пи Прес, Пирот.

У Београду, 28. маја 2018.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је објављено Прво коло Критичког издања дела Иве Андрића.

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

академик Миро Вуксановић, председник
проф. др Радивоје Микић, потпредседник
проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник издања
др Жанета Ђукић Перишић, управник Задужбине и члан
Биљана Ђорђевић Мироња, секретар.

Прво коло састоји се од пет збирки приповедака које је писац сам приредио и објавио за живота:

Књига 1 - Иво Андрић, Приповетке, Српска књижевна задруга, Београд, 1924 – приредио доц. др Милан Алексић;
Књига 2 - Иво Андрић, Приповетке, Српска књижевна задруга, Београд, 1931 – приредила проф. др Зорица Несторовић;
Књига 3 - Иво Андрић, Приповетке II, Српска књижевна задруга, Београд, 1936 – приредила др Драгана Грбић;
Књига 4 - Иво Андрић, Нове приповетке, Култура, Београд, 1948 – приредила мср Марија Благојевић;
Књига 5 - Иво Андрић, Лица, Младост, Загреб, 1960 – приредила проф. др Слађана Јаћимовић.

Издавање ових публикација подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије  

Опрема књиге: Наталија Петровић
Штампарија: САЈНОС, Момчила Тепавице 2, Нови Сад.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је из штампе изишао нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића, 34/2017.

СВЕСКЕ ЗАДУЖБИНЕ ИВЕ АНДРИЋА
Година XXXVI, свеска 34/ 2017
                
Војислав Ђурић
Иво Андрић

Рукописи
Иво Андрић
Мали нотес-блок 1929-1930
(Приредила Биљана Ђорђевић Мироња)

Иво Андрић
[Картотека]
(Приредила Марија Благојевић)

Сећања
 
Бранко Ћопић о Иви Андрићу
(Приредила Олга Марјановић)

Жарко Чигоја
Сећање на Иву Андрића

Тумачења

Лука Ваљо
Портрет отуђења: ка једном читању Госпођице Иве Андрића

Санела Мушија
Иво Андрић и стара италијанска лирика

Франческа Либман
Културеми у њемачким и енглеским пријеводима романа Иве Андрића
На Дрини ћуприја и Травничка хроника

Јелена Новаковић
Из Андрићеве лектире: Октав Мирбо и још неки писци

Борис Булатовић
Критичко преиспитивање упоредних вредносних оцена о националним идеолошким видовима рецепције Андрићевог дела

Драгомир Костић
Кад се паша инати, или девојка и звер:,,За логоровања” Иве Андрића

Читајући Андрића
Радован Гајић
Смелост и потчињавање или о снопу светлости

У Андрићевом кругу
Станиша Тутњевић
Преображаји косовског мита у дјелу Петра Кочића

Михаел Мартенс
Андрићев круг: добитник Нобелове награде и падобран

Летопис
Андрићева награда
Миро Вуксановић
Приповетка у Андрићевом тестаменту

Александар Јовановић
О причи и ономе што јој претходи

Вуле Журић
О имену и знаку

Преглед важнијих догађаја од августа 2016. до августа 2017. године

Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“
и
Задужбина Иве Андрића

имају посебну част и задовољство
да Вас позову на свечано отварање изложбе

ИЗДАЊА АНДРИЋЕВИХ ДЕЛА
2007-2017
- поводом 125 година од рођења -

 уторак, 17. октобра 2017.
у 13. сати
у Универзитетској библиотеци

Изложбу отвара
књижевник Горан Петровић, дописни члан САНУ

Поздравне речи
Проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке
др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иве Андрића

Аутори изложбе
Биљана Ђорђевић Мироња
Драгана Михаиловић

Универзитетска библиотека
''Светозар Марковић''
Булевар краља Александра 71
Тел. (+38111) 3370-509

Бр. 1046
18. 09. 2017.

Жири Андрићеве награде, који је радио у саставу: Александар Јовановић, председник, Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови, размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2016. године, на завршном састанку одржаном 18. септембра 2017. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

 О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2016. годину додели Јелени Ленголд за књигу приповедака Рашчарани свет (Архипелаг, Београд). У најужи избор ушле су и књиге Милана Мицића Списак сеновитих имена и друге приче (Радио-телевизија Србије, Београд) и Александре Мокрањац Љубави Силвије Плат (Службени гласник, Београд).

Књига Рашчарани свет Јелене Ленголд састоји се од десет приповедака у којима се гради интимистички свет, обојен интелектуалном скепсом, евокацијом и потребом за љубављу. Полазећи од модела класично схваћене приче, ауторка је својим приповедањем учинила драгоцени искорак у савременој српској прози.

У Београду, 18. септембра 2017.
                        

Чланови Жирија:

Александар Јовановић, председник
Петар В. Арбутина
Милета Аћимовић Ивков

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 29. августа 2017. године одржао трећи радни састанак.
На састанку је размотрено двадесет пет књига приповедака објављених у 2016. години од којих је шест збирки ушло у ужи избор:
1.    Дејан Вукићевић, Нокат и месо, Културни центар Новог Сада.
2.    Љиљана Ђурђић, Силва Југословенка, Агора, Зрењанин.
3.    Јелена Ленголд, Рашчарани свет, Архипелаг, Београд.
4.    Милан Мицић, Списак сеновитих имена, РТС, Београд.
5.    Александра Мокрањац, Љубави Силвије Плат, Службени гласник, Београд.
6.    Васа Павковић, Океан Дунав, Задужбина Петра Кочића, Бања Лука.
Следећи састанак Жирија на којем ће бити донета одлука о добитнику Андрићеве награде за 2016. годину биће одржан у септембру 2017. године.

У Београду, 29. августа 2017.                    Задужбина Иве Андрића

Бр. 761/22. 06. 2017.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 22. јуна 2017. године одржао други радни састанак и преузео књиге приповедака објављене у 2016. години које конкуришу за Андрићеву награду. Следећи састанак Жирија биће одржан крајем августа о. г.

СПИСАК КЊИГА ПРЕДАТИХ ЧЛАНОВИМА ЖИРИЈА ЗА АНДРИЋЕВУ НАГРАДУ, 2016.
                                                                     
1.    Весна Кешељ, Зашто да пропустимо ту прилику, Еверест медиа.
2.    Јелена Ленголд, Рашчарани свет, Архипелаг.
3.    Гојко Челебић, Трчи у село и пробуди телеграфисту, Прометеј.
4.    Ратко Дангубић, Толико тога је већ тамо, Архипелаг.
5.    Васа Павковић, Десет замки, Вукотић медиа.
6.    Васа Павковић, Океан Дунав, Задужбина Петра Кочића.
7.    Љиљана Ђурђић, Силва Југословенка, Агора.
8.    Приче о Косову, више аутора, Лагуна.
9.    Драган Великић, Додатак уз роман Иследник, Лагуна.
10.    Милан Мицић, Списак сеновитих имена, РТС.
11.    Душан Патић, Три, Соларис.
12.    Мирослав Кусмук, Исповијест, Индмедиа.
13.    Орлови поново лете, више аутора, Лагуна.
14.    Момир Р. Вучинић, Затварање круга, Чигоја штампа.
15.    Ото Хорват, Као Целанови љубавници, Академска књига.
16.    Лазар Ристовски, Улична академија, Лагуна.
17.    Душан Мијајловић Адски, Трошење (не)моћи, Нар. библиотека „Раде Драинац“.
18.    Миле Клепић, Илузионисти, Банатски културни центар.
19.    Мирјана Новаковић, Тајне приче, Лагуна.
20.    Џевад Сабљаковић, Они, Лагуна.
21.    Дејан Вукићевић, Нокат и месо, Културни центар Новог Сада.
22.    Милица Јефтимијевић Лилић, Непредвиђен сусрет, Центар аза културу, образовање и информисање „Градац.
23.    Василије Васо Каран, На Поглеђеву тешња зри, Графомарк.
24.    Славко Стаменић, Подари ми лепу смрт, Библиотека „Влада Аксентијевић“.
25.    Александра Мокрањац, Љубави Силвије Плат, Службени гласник.

Бр. 634/30. 05. 2017.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 30. маја 2017. године одржао први састанак  и преузео до сада пристигле књиге приповедака објављене у 2016. години које конкуришу за Андрићеву награду. Следећи састанак Жирија биће одржан крајем јуна о. г.

СПИСАК КЊИГА ПРЕДАТИХ ЧЛАНОВИМА ЖИРИЈА АНДРИЋЕВЕ НАГРАДУ, 2016.
                                                                     
1.    Весна Кешељ – Зашто да пропустимо ту прилику, Еверест медиа.
2.    Јелена Ленголд, Рашчарани свет, Архипелаг.
3.    Гојко Челебић, Трчи у село и пробуди телеграфисту, Прометеј.
4.    Дарко Дангубић, Толико тога је већ тамо, Архипелаг.
5.    Васа Павковић, Десет замки, Вукотић медиа.
6.    Васа Павковић, Океан Дунав, Задужбина Петра Кочића.
7.    Љиљана Ђурђић, Силва Југословенка, Агора.
8.    Приче о Косову, више аутора, Лагуна.
9.    Драган Великић, Додатак уз роман Иследник, Лагуна.
10.    Милан Мицић, Списак сеновитих имена, РТС.
11.    Душан Патић, Три, Соларис.
12.    Мирослав Кусмук, Исповијест, Индмедиа.
13.    Орлови поново лете, више аутора, Лагуна.
14.    Момир Р. Вучинић, Затварање круга, Чигоја штампа.
15.    Ото Хорват, Као Целанови љубавници, Академска књига.
16.    Лазар Ристовски, Улична академија, Лагуна.
17.    Душан Мијајловић Адски, Трошење (не)моћи, Нар. библиотека „Раде Драинац“.
18.    Миле Клепић, Илузионисти, Банатски културни центар.
19.    Мирјана Новаковић, Тајне приче, Лагуна.
20.    Џевад Сабљаковић, Они, Лагуна.
21.    Дејан Вукићевић, Нокат и месо, Културни центар Новог Сада.

Поштовани,

Поводом 125 година од рођења Иве Андрића

Задужбина Иве Андрића

организује извођења Андрићевих дела у пишчевој задужбини.

Задовољство нам је да Вас позовемо на представу

ЧОВЕК ЧОВЕКУ

(Текстове Иве Андрића и других српских писаца одабрала Рада Ђуричин)

Учествују:

Рада Ђуричин и Вјера Мујовић.

Задужбина Иве Андрића, среда, 10. мај  2017. године, у 12 часова, Милутина Бојића 4, Београд

Улаз је слободан!  
        

Управни одбор Задужбине Иве Андрића, на седници од 12. априла 2017. године, једногласно је прихватио одлуку Конкурсне комисије за избор управника Задужбине Иве Андрића да се, у складу са Статутом Задужбине, за управника Задужбине Иве Андрића, за мандатни период од 4 (четири) године, именује др Жанета Ђукић Перишић.

Позивница за књижевни матине

Тринаестог марта 2017. године навршавају се 42 године од смрти Иве Андрића.

Задужбина Иве Андрића

тим поводом организује књижевни матине на којем ће драмски уметник

Тихомир Станић

говорити текст из

романа Иве Андрића НА ДРИНИ ЋУПРИЈА.
                     
Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд
Понедељак, 13. март 2017. године, у 12 часова

На седници Управног одбора Задужбине, одржаној 14. децембра о. г, усвојен је План рада Задужбине за 2017. годину када се обележава 125-огодишњица рођења Иве Андрића.

У Београду,14. децембра 2016. године

Поводом 125-огодишњица рођења Иве Андрића и поводом 40 година од оснивања Задужбине Иве Андрића, у петак, 23. децембра, у 13 часова, у просторијама Задужбине, Милутина Бојића 4, биће одржана конференција за штампу на којој ће се присутним представницима медија обратити министар културе и информисања, господин Владан Вукосављевић, и председник Управног одбора Задужбине, академик Миро Вуксановић.

У Београду,14. децембра 2016. године

САДРЖАЈ СВЕЗАКА ЗАДУЖБИНЕ ИВЕ АНДРИЋА БР. 33 за 2016. годину

Рукописи
Душан Глишовић
Дипломатски испит Иве Андрића из 1922. године

Сећања
Перо Радовић
Иво Андрић: Фрагменти сећања

Ранко Рисојевић
О Босни и Херцеговини поводом Андрића

Мато Џаја
Сјећања: Иво Андрић у Бањој Луци

Тумачења

Гордана Вулевић
О хеленским реминисценцијама и судбини писца у Андрићевој причи „Летовање на југу“

Бранко Тошовић
Ли-ли Ла-ла-у-на

Светлана Шеатовић Димитријевић
„Понори од сјаја“' Андрићевих јунака

Снежана Милојевић
„Јелена, жена које нема“ и језовито  у књижевности

Александра Пауновић
Историја приређивања Знакова поред пута Иве Андрића

У Андрићевом кругу

Душан Глишовић
Поређење Андрића са Пастернаком као хладноратовска провокација

Димитрије Јаничић
Преводи дела Иве Андрића на есперанто

Михаел Мартенс  
Недипломатски Андрић: о историји необичног писма Иве Андрића британском издавачу

Михаел Мартенс
Човек у Андрићевој сенци

Рецепција

Станиша Тутњевић
Генеза једног аспекта рецепције дјела Иве Андрића

Мустафа Мулалић
Нобеловац Иво Андрић и његово награђено дјело На Дрини ћуприја

Станиша Тутњевић
„Приповједно обешчовјечивање босанских муслимана“

Читајући Андрића

Владимир Кецмановић
Књижевност и биографија

Симон Симоновић
Зима, један вид

Летопис
Преглед важнијих догађаја од августа 2015. до августа 2016. године

Миро Вуксановић
Прво обраћање за јавности

Андрићева награда

Васа Павковић
Реч о књизи приповедака Банаторијум Угљеше Шајтинца, награђеној Андрићевом наградом за 2014. годину

Угљешa Шајтинaц
Поводом Андрићеве награде

In memoriam
Радован Вучковић

Станиша Тутњевић
На Вучковом гробу

Биљана Ђорђевић Мироња
Велики маестро Радован Вучковић

Жанета Ђукић Перишић
О Радовану Вучковићу, нешто сасвим лично

Sveske možete naručiti putem e-maila ili telefonom.

U Zadužbini se nalazi i biblioteka sa čitaonicom koju možete posetiti svakog radnog dana od 10-15 časova.

U Zadužbini možete nabaviti sledeća izdanja:

Olga Mučalica, Anđelija Dragojlović, Ivo Andrić (1892-1975). Lični fond. Katalog, Zadužbina Ive Andrića, Arhiv, Beograd, 1988,

Delo Ive Andrića u kontekstu evropske književnosti i kulture, Zadužžbina Ive Andrića, Beograd, 1981,

Vuku Andrić, priredio Milan Đoković, Zadužbina Ive Andrića, Beograd, 1987,

Sveske Zadužbine Ive Andrića (od broja 1-32, osim brojeva 2, 3, 8, 14, 18 i 19).

Здужбина Иве Андрића саопштава да је конституисан нови Управни одбор на период од четири године. На основу Одлуке Извршног одбора Српске академије наука и уметности о именовању чланова Управног и Надзорног одбора Задужбине Иве Андрића, изабрано је девет чланова Управног одбора: три члана која се, по Статуту ЗИА, бирају из састава САНУ – академици Душан Ковачевић, Миро Вуксановић и дописни члан Горан Петровић, и шест изван редова Академије: новинар Радован Поповић, проф. др Стојан Дабић, књижевник Радован Бели Марковић, проф. др Радивоје Микић, проф. др Срето Танасић и др Стојан Ђорђић.
На састанку је за председника Управног одбора једногласно изабран академик Миро Вуксановић, а за потпредседника проф. др Радивоје Микић.
На места чланова Надзорног одбора именовани су Миливоје Ристић, Жарко Рошуљ и Петар Арбутина.

Жири за доделу Андрићеве награде, који је радио у саставу: Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови, размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2015. године, на завршном састанку одржаном 30. августа 2016. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2015. годину додели Вулету Журићу за књигу приповедака Тајна црвеног замка (Лагуна, Београд). У ужи избор ушле су и књиге Срђана В. Тешина Приче са Марса, Радосава Стојановића Хватање страха и Небојше Ћосића Где је мој Петрарка.
Књигу Вулета Журића Тајна црвеног замка карактерише самосвесно ослањање на вредности изабране књижевне традиције и активирање модерних књижевнх поступака у изградњи уверљивог и препознатљивог приповедног света.

У Београду, 30. августа 2016.

Чланови Жирија:
Александар Јовановић, председник
Петар В. Арбутина
Милета Аћимовић Ивков