Задужбина обавештава да jе објављен 42. број годишњака 
Свеске Задужбине Иве Андрића,за 2025.годину, са рубрикама и прилозима:

50 година од смрти Иве Андрића
(1975–2025)

Злата Бојовић
Иво Андрић и Српска академија наука и уметности

Рукописи

Иво Андрић
Знакови – Зелена бележница, 1970–1973
Приредила Биљана Ђорђевић Мироња

Тумачења

Марија Благојевић
Композиција Андрићевог романа На Дрини ћуприја –
генетичко обликовање

Борјан Митровић
Хронотоп касабе и микрохронотоп цркве
у Андрићевим „Осатичанима“

Драгољуб Поповић
Мисао о праву у Андрићевом роману Госпођица

Читајући Андрића

Милош Ђорђевић
Андрићева писма
(Прилог тумачењу јединства дела, континуитета идеја и личности писца)

У Андрићевом кругу

Дивна Васић
Андрић и Вишеград – успомене, сјећања и свједочења

Трибина „Андрић међу нама“

Критичко издање дела Иве Андрића Књиге 16/I и 16/II и Књига 17 Четвртог кола
На Дрини ћуприја и Травничка хроника

Миро Вуксановић
Знакови поред пута до критичког издања

Зорица Несторовић
О национално-културном и научном значају
„Критичког издања дела Иве Андрића“

Милан Алексић
Критичко приређивање књижевних дела Иве Андрића

Свеске Задужбине Иве Андрића:
(Поводом четрдесет првог број)

Злата Бојовић
Иво Андрић у Свескама:
почеци Свезака Задужбине Иве Андрића

Стојан Ђорђић
О Свескама Задужбине Иве Андрића,
поводом четрдесет првог броја

Прикази

Ненад Крцић
Андрићева публицистика

Милета Аћимовић Ивков
Други поглед – исти Андрић

Трибина „Андрић међу нама“

Добитник Андрићеве награде за 2023. годину

Гојко Божовић
Приче и хронике Срђана В. Тешина

Срђан В. Тешин
О Црној Анђелији и другим зверским причама, укратко

Радован Бели Марковић
(10. 10. 1947 – 19. 01. 2022)

Почасно приказивање приповедака
књижевника Радована Белог Марковића, добитникa Андрићеве награде за 1996. годину

Миро Вуксановић
Есејчић о мнимом литерати

Летопис

Дан рођења Иве Андрића
Андрићева награда

Миро Вуксановић
На Дан Андрићевог рођења

Мина Ђурић
Образложење Жирија Андрићеве награде

Срђан В. Тешин
Реч захвалности

Биљана Ђорђевић Мироња
Преглед важнијих догађаја од 14. септембра 2024. до 15. септембра 2025. године

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године
установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку
приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне
године.

Жири Андрићеве награде, у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др
Мина Ђурић (члан Жирија), др Марко Аврамовић (члан Жирија), детаљно размотривши
збирке приповедака и приче објављене у периодици 2024. године, на завршној седници
одржаној 22. септембра 2025. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео
одлуку да се Андрићева награда за 2024. годину додели Владимиру Копицлу за збирку
приповедака Између трудова (Београд, Чаробна књига, 2024).

Збирку приповедака Владимира Копицла издваја наративна иновативност, снажан
хумористички подтекст и провокативно преиспитивање улоге књижевности у савременом
добу. Приповедач приказује историјске и друштвене појаве служећи се поступком
карневализације, који доводи у питање устаљену хијерархију вредности и традиционалне
дистинкције између жанрова. Копицл гради актуелан књижевни свет, који поетику
свакодневног живота прожима суптилним књижевним реминисценцијама и
препознатљивим литерарним квалитетима.

У раду Жирија за доделу Андрићеве награде за 2024. годину учествовали су
чланови сарадници Жирија, др Андреја Марић и мр Александар Ћуковић.

Награда ће бити уручена на Дан рођења Иве Андрића, у Задужбини Иве Андрића,
10. октобра, у 12 часова.

У Задужбини Иве Андрића,
29. септембра 2025. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири за доделу Андрићеве награде у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић (чланови Жирија), одржао седницу 5. септембра 2025. године у просторијама Задужбине Иве Андрића.

Жири је од укупно пријављена 33 наслова, као и размотрених приповедака из периодике, сачинио ужи избор за доделу Андрићеве награде, који обухвата следеће наслове (азбучним редоследом):

1. Vučković, Vuk. Sporedni hitovi. Novi Sad: Akademska knjiga, 2024.
2. Јеврић, Небојша. Мртви дим. Београд: Српска књижевна задруга; Подгорица: Српски национални савјет Црне Горе, 2024.
3. Kopicl, Vladimir. Između trudova. Beograd: Čarobna knjiga, 2024.
4. Marković, Veselin. Crna jedra: zaboravljene priče. Beograd: Arhipelag, 2024.
5. Селаковић, Бранка. „Фреквенција мириса”. Траг 78 (мај 2024): 83–89.

Жири је одлуку донео једногласно и са њом упознао чланове сараднике Жирија, др Андреју Марић и мр Александра Ћуковића. Наредна седница Жирија биће одржана у другој половини септембра у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду
5. 9. 2025.

Управни одбор Задужбине Иве Андрића, на седници одржаној 20. маја 2025. године, једногласно је донео одлуку да се за управника Задужбине Иве Андрића за мандатни период од 4 (четири) године поново именује др Маја Радонић, почев од 10. јуна 2025. године.

На истој седници, Управни одбор Задужбине Иве Андрића донео је одлуку да саветница Биљана Ђорђевић Мироња буде унапређења у звање вишег саветника.

У Задужбини Иве Андрића, 30. јула 2025. године

   Жири за доделу Андрићеве награде у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, одржао је седницу 8. јула 2025. године у просторијама Задужбине Иве Андрића, са почетком у 12 часова. Чланови Жирија у комуникацији су са члановима сарадницима Жирија, др Андрејом Марић и мр Александром Ћуковићем. Члановима Жирија предата су укупно 33 наслова, а размотрена је и периодика. Према Правилима о додељивању Андрићеве награде, Жири може узети у разматрање само приповетке, циклусе и збирке приповедака, који су на српском језику први пут објављени између 1. јануара и 31. децембра 2024. године. Наредни састанак Жирија планиран је за прву недељу септембра 2025. године.

У прилогу је списак приспелих наслова:

1. Алексић, Дејан. „Чешаљ”. Поља LXIX/550 (новембар–децембар 5–11.
2. Алексић, Милева Лела. У кремену искри нада. Београд: Чигоја штампа, 2024.
3. Бјелица Јапан, Божидар. „Нелица, моја посебна потреба”. Нова зора 84 (зима 2024): 98–99.
4. Braković, Marko. Crna svadba. Beograd: Besani, 2024.
5. Voštić, Dejan. Dubai & Abu Dhabi: putopis: motivaciona knjiga i duhovni vodič za ostvarenje snova [drugo izdanje]. [Beograd]: Dejan Voštić, 2024.
6. Вучковић, Владимир. Приче из Великог рата. Ниш: Scero print, 2024.
7. Vučković, Vuk. Sporedni hitovi. Novi Sad: Akademska knjiga, 2024.
8. Драгојловић, Драган. Гнев и друге приче. Београд: Чигоја штампа, 2024.
9. Ђуричић, Лидија. Страх обичног дана. Београд: Besani, 2024.
10. Ilić, Nataša. Spojnice: priče. Niš: Niški kulturni centar, 2024.
11. Јеврић, Небојша. Мртви дим. Београд: Српска књижевна задруга; Подгорица: Српски национални савјет Црне Горе, 2024.
12. Karavidić, Bojana. Očekujući odgovor. Kikinda: Partizanska knjiga, 2024.
13. Kopicl, Vladimir. Između trudova. Beograd: Čarobna knjiga, 2024.
14. Копривица Ковачевић, Станојка. Давни мириси: за дјецу и одрасле. Београд: Licej, 2024.
15. Марић, Љиљана. Беспућа и збивања: разговор са собом. Београд: Центар за културу „Врачар”, 2024.
16. Marković, Veselin. Crna jedra: zaboravljene priče. Beograd: Arhipelag, 2024.
17. Medić, Đuro. Kraj od kamena. Beograd: Đ. Medić, 2024.
18. Milenković, Tijana. Brm, brm. Kikinda: Narodna biblioteka „Jovan Popović”; Partizanska knjiga, 2024.
19. Милутиновић, Тања. „Марципан”. (Не)стварно и (не)заборављено: приче из српске прошлости. Ур. Јована Ристић. (Београд: PortaLibris; ЦЕТ, 2024): 278–284.
20. Нешић, Тихомир. Лаке приче о смрти. Ниш: Нишки културни центар, 2024.
21. Nikolić, Nikola. Posijecite visoko drveće. Beograd: Enklava, 2024.
22. Павловић, Славиша. Осветници и клеветници [друго издање]. Београд, Laguna, 2024.
23. Perišić, Predrag. Boli me duša: kratke priće za duge noći. Beograd: Belmedia, 2024.
24. Петровић, Ненад. „Бог је прво себи створио браду”. Браничево LXIX/1 (2024): 50–53.
25. Петровић, Ненад. „Кале”. Браничево LXIX/1 (2024): 48.
26. Петровић, Ненад. „Недодирљиви”. Браничево LXIX/1 (2024): 49.
27. Protić, Srđan. Ništavilo, svaštavilo i šašavilo. Beograd: Odysseus, 2024.
28. Селаковић, Бранка. „Преједање мушмулама”. Београдски књижевни часопис 72–75 (пролеће-лето-јесен-зима 2024): 31–37.
29. Селаковић, Бранка. „Фреквенција мириса”. Траг 78 (мај 2024): 83–89.
30. Стевановић, Тихомир. Онај који није био ту: приповетке. Зворник: АСоглас, 2024.
31. Стојановић, Радосав. Заветни пепео: приче. Ниш: Scero print,
32. Stojić, Danilo. Najbolje je već prošlo. Kikinda: Partizanska knjiga, 2024.
33. Шолак, Здравко. Једно послеподне. Будисава: Кримел, 2024.

Задужбина Иве Андрића обавештава о променама у саставу Управног одбора Задужбине који ће радити у мандату до 10. јуна 2028. године. На основу Одлуке Извршног одбора Српске академије наука и уметности престаје чланство у Управном одбору Задужбине академику Миру Вуксановићу и академику Љубинку Раденковићу, на лични захтев, а за нове чланове Управног одбора Задужбине Иве Андрића именују се академик Јован Делић и дописни члан САНУ Горана Раичевић, на основу предлога Одељења језика и књижевности САНУ.

На Четвртој радној седници одржаној 19. марта 2025. године, за новог председника Управног одбора Задужбине Иве Андрића једногласно је изабрана академик Злата Бојовић, историчар књижевности, универзитетски професор и дугогодишњи секретар Одељења језика и књижевности САНУ, као најбољи избор за руковођење Андрићевом задужбином, на добробит Андрићеве уметности и српске културе.

Управни одбор је изразио нарочиту захвалност досадашњем председнику академику Миру Вуксановићу на великом раду и ангажовању у раду Задужбине, у којој је као члан Управног одбора деловао од 2010, а као председник Управног одбора од 2016. до 2025. године. У том периоду је објављено целокупно Критичко издање дела Иве Андрића у 24 књиге, чији је покретач и председник Уређивачког одбора био академик Миро Вуксановић. Академик Миро Вуксановић је био главни уредник објављене Библиографије Иве Андрића (1911 – 2011), највеће српске библиографије 20. века, и друге књиге Библиографије Иве Андрића (2011- 2021), обе доступне и електронски, а шест година је био главни уредник годишњака Задужбине Свеске. Као председник Управног одбора Задужбине, академик Миро Вуксановић је обавио и велики број других значајних послова, од којих издвајамо покретање Трибине Задужбине Иве Андрића „Андрић међу нама“, оснивање манифестације „Дан рођења Иве Андрића“, покретање и доследно праћење израде Библиографије часописа Свеске Задужбине Иве Андрића (1982 – 2024), која је завршена, уз бројне друге вредне доприносе делатностима Задужбине.

Управни одбор је упутио захвалност академику Љубинку Раденковићу, који је од маја 2024. године био члан Управног одбора Задужбине

У Задужбини Иве Андрића, 17. јула 2025. године

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде, Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2024. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна о. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

У Београду, 12. фебруара 2025. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да су објављене нове књиге Четвртог кола Критичког издања дела Иве Андрића

Књига 16 у 2 тома
Иво Андрић, На Дрини ћуприја
приредили проф. др Милан Алексић и др Марија Благојевић

и

Књига 17
Иво Андрић, Травничка хроника
приредила проф. др Зорица Несторовић

Уређивачки одбор

Aкадемик Миро Вуксановић, председник (2016 –   )
Проф. др Радивоје Микић, потпредседник (2016 – 2018)
Проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник издања (2016 –     )
Др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иве Андрића (2016 – 2021)
Др Маја Радонић, управница Задужбине Иве Андрића (2021 –   )
Биљана Ђорђевић Мироња, секретар (2016 – 2018

Четврто коло чине романи Иве Андрића.

Више о капиталном пројекту Задужбине на страници  Критичко издање.

Опрема књига: Наталија Петровић

Штампарија: САЈНОС, Нови Сад

Задужбина Иве Андрића и Српска књижевна задруга имају задовољство да позову на обележавање 100 година од објављивања прве књиге приповедака Иве Андрића

Иво Андрић, Приповетке, Српска књижевна задруга,
Београд, 1924.

Књижевно вече биће одржано у књижари Српске књижевне задруге, у Улици Краља Mилана 19, у уторак 19. новембра 2024, у 18.00 часова.

Учествују:
Никола Маринковић,
главни уредник Српске књижевне задруге

Проф. др Милан Алексић,
уредник у Српској књижевној задрузи и приређивач Андрићевих Приповедака (1924) у Првом колу Критичког издања дела Иве Андрића у издању Задужбине Иве Андрића

Проф. др Зорица Несторовић,
руководилац пројекта и уредница Критичког издања дела Иве Андрића и приређивач Андрићевих Приповедака (СКЗ, 1931)

Задужбина Иве Андрића има задовољство да позове на представљање Целокупног Критичког издања дела Иве Андрића – у 23 књиге, у издању Задужбине – на овогодишњем Сајму књига у Београду, у Сали „Иво Андрић“, у уторак 22. октобра о. г, у 13.00 часова.

О капиталном пројекту Задужбине започетом 2016. године говориће академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине и Уређивачког одбора Критичког издања, проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредница издања, и др Маја Радонић, управница Задужбине.

Добро дошли!

Задужбина обавештава да jе објављен 41. број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића, за 2024. годину, са следећим рубрикама и прилозима:

Рукописи

Иво Андрић
Нотес бордо корица, 1932–1937
Приредила Биљана Ђорђевић Мироња

Сећања

Лаза Чурчић
Сећања о Иви Андрићу

Тумачења

Весна Половина
Нити и фрагменти фантастичног у приповеткама Иве Андрића

Ана Стевић
О причи и ћутању: „Излет“ Иве Андрића

Бојана Лубарда
Ибрахим-паша: гротескно обликована фигура или карактер?

Читајући Андрића

Игор Маројевић
Наш многоструки претеча

Трибина Андрић међу нама

Критичко издање дела Иве Андрића –
књиге 23 и 24 Петог кола

Зорица Несторовић
Критичко издање дела Иве Андрића –
 пројекат Задужбине Иве Андрића научно-истраживачког
и национално-културног значај

Катарина Вучић
Андрићеви есеји након Другог светског рата

Катарина Беговић
Андрићеви есеји у послератном периоду

Нове књиге о Андрићу

Наташа Ковачевић
Андрић и Шпанија

Јасмина Ахметагић
Андрићева проза из јунговске перспективе

Полемике

Зоран Милутиновић
Бежање у свет са циркусом: одговор Сањину Кодрићу

Прикази

Зорана Штрбац
Лирско лице Иве Андрића

Милош Ђорђевић
Андрићаријум или Андрићево огледало

Добитник Андрићеве награде за 2022. годину

Дарко Тушевљаковић
Тихе револуционарке – разговор о Хангару за снове
 
Мина Ђурић
Хангар за снове Дарка Тушевљаковића у оквирима савремене српске
и светске књижевности

Горан Петровић
(1. јул 1961 – 26. јануар 2024)
Почасно приказивање приповедака академика Горана Петровића,
добитника Андрићеве награде за 2006. годину

Миро Вуксановић
Сећање на девет погледа

Бранко Вранеш
Прва прича Горана Петровића

Мина Ђурић
Немерљиви аршини приче Горана Петровића

Марко Аврамовић
Оштро око Горана Петровића

Летопис
Андрићева награда

Марко Аврамовић
Образложење Жирија Андрићеве награде

Дарко Тушевљаковић
Јасно одсањани снови

Јубилеј
Свеске Задужбине Иве Андрића:
(Поводом четрдесетог броја)

Миро Вуксановић
Свеске, три белешке

Михајло Пантић
У славу и у сенци великог имена

Јелена Новаковић
Свеске Задужбине Иве Андрића – ризница Андрићеве мисли

Биљана Ђорђевић Мироња
Из Андрићевих скривница у читалачке ризнице

Биљана Ђорђевић Мироња
Преглед важнијих догађаја у раду Задужбине
од 13. септембра 2023. до 13. септембра 2024. године

\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.

Жири Андрићеве награде, у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић (члан Жирија), др Марко Аврамовић (члан Жирија), детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2023. године, на завршној седници одржаној 19. септембра 2024. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео одлуку да се Андрићева награда за 2023. годину додели Срђану В. Тешину за збирку приповедака Црна Анђелија и друге зверске приче (Београд, Архипелаг, 2023).

Збирку приповедака Срђана В. Тешина издваја сигурност реченице, изграђеност стила и композициона целовитост. Тематско и стилско јединство Тешинове књиге произилази из аутентичног односа према зооморфној проблематици, која писца уводи у плодан интертекстуални и интермедијални дијалог. Хронотоп Баната у збирци заузима средишње место, а своју упечатљивост дугује споју локалног и универзалног, интимног и општељудског, свакодневног и митског, актуелног и свевременог. Тешинов приповедни поступак одликују суптилна меланхолија, продорна иронија, психолошка изнијансираност и наративна динамичност, које творе заокружен и компактан приповедни свет.

У раду Жирија за доделу Андрићеве награде за 2023. годину учествовали су чланови сарадници Жирија, др Андреја Марић и мр Александар Ћуковић.
Награда ће бити уручена на Дан рођења Иве Андрића, у Задужбини Иве Андрића, 10. октобра,  у 12 часова.

У Задужбини Иве Андрића,
23. септембра 2024. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири за доделу Андрићеве награде у
саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић
(чланови Жирија), одржао седницу 5. септембра 2024. године у просторијама Задужбине
Иве Андрића.
Жири је од укупно пријављених 40 наслова, као и размотрених приповедака из
периодике, сачинио ужи избор за доделу Андрићеве награде, који обухвата следеће
наслове (азбучним редоследом):

1. Antić, Ivan. O tempora, o mores! Beograd: Dom kulture Studentski grad, 2023.
2. Мицић, Милан. Чудо у Банату. Нови Сад: Академска књига, 2023.
3. Tešin, Srđan V. Crna Anđelija i druge zverske priče. Beograd: Arhipelag, 2023.
4. Уљаревић, Радомир. Међустаница. Београд: Космос издаваштво, 2023.
5. Čanak, Marijana. Put od crvene cigle. Novi Sad: Bulevar books, 2023.

Жири је одлуку донео једногласно и са њом упознао чланове сараднике Жирија, др
Андреју Марић и мр Александра Ћуковића. Наредна седница Жирија биће одржана у
другој половини септембра у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду,
5. 9. 2024.

И АНДРИЋ ЈЕ НЕПОДОБАН

Дуго се чекало да српска култура добије Критичко издање дела Иве Андрића. О томе се говорило и то се припремало четрдесетак година, од Андрићеве смрти до 2016. када је Задужбина Иве Андрића покренула такав подухват који у целости финансира својим средствима. Издавање критичког издања Андрићевих романа, приповедака, поезије и есеја има велики значај за српску културу и науку. На тај начин се у потпуности утврђује Андрићево ауторство, његово опредељење да пише на српском језику и да припада српској књижевности. Истовремено се отклањају и све грешке које су нађене у ранијим издањима. У  обимном послу примењена су текстолошка правила усвојена у САНУ, као и достигнућа у српској и светској науци о књижевности. Ангажовани су стручњаци Универзитета у Београду и других научних установа. Досад је објављена двадесет и једна књига, а посао ће бити ускоро бити завршен. У свим ранијим годинама  Министарство културе је доследно препоручивало да свака библиотека у Србији путем откупа добије Андрићеве књиге из ове у нашој науци јединствене едиције. Тако је од 2017. године откупљено свих деветнаест раније објављених наслова. Прошле године изашле су две обимне књиге Андрићевих есеја од којих је већина први пут објављена у хронолошком распореду. Задужбина је књиге послала на конкурс за откуп књига за библиотеке у Србији. Са закашњењем је ових дана достављен предлог надлежне Комисије Министарства културе која није Андрићеве књиге препоручила за све библиотеке. Само их је немарно уврстила у списак међу више од две хиљаде наслова, без указивања о каквом издању је реч и без ознаке да су део обавезног откупа.  Очигледно је реч о великом превиду или великом незнању. Ако није тако, онда је Иво Андрић вероватно постао неподобан писац. Надамо се да ће Министарство културе и министар Селаковић наћи начин да пониште одлуке људи који су показали изненађујући немар и неукост која не може бити мерило у било којем озбиљном вредновању савремене издавачке делатности у Србији. Имајући на уму да овакав поступак Комисије наноси општу штету, сматрамо да о томе треба да буде обавештена јавност у нашој земљи.

У Задужбини Иве Андрића, 5. августа 2024. године

Жири за доделу Андрићеве награде у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, одржао је седницу 4. јула 2024. године у просторијама Задужбине Иве Андрића, са почетком у 12 часова. Чланови Жирија у редовној су комуникацији са члановима сарадницима Жирија, др Андрејом Марић и мр Александром Ћуковићем. Члановима Жирија предато је укупно 40 наслова. Чланови Жирија констатовали су да поједини наслови не задовољавају формалне критеријуме из Правила о додељивању Андрићеве награде и Позива издавачима, институцијама културе, удружењима, организацијама и појединцима од 9. фебруара 2024. године. Жири може узети у разматрање само приповетке, циклусе и збирке приповедака, који су први пут објављени између 1. јануара и 31. децембра 2023. године. Андрићева награда се, према Правилима, „може само једном доделити истом писцу”. Наредни састанак Жирија планиран је за прву недељу септембра 2024. године.

      У прилогу је списак приспелих наслова:

1. Anđić, Branko. Na mapi utopije. Beograd; Laguna, 2023.
2. Antić, Ivan. O tempora, o mores! Beograd: Dom kulture Studentski grad, 2023.
3. Arsenijević, Vladimir. Duhovi. Cloaca Maxima. Sapunska opera. Knjiga 4. Beograd: Laguna, 2023.
4. Atanasijević, Sonja. Veštice iz Ilinaca: theatrum mundi: roman od priča. Beograd: Blum izdavaštvo, 2023.
5. Belegišanin, Milan. Osmeh i ostala čuda. Novi Sad: Akademska knjiga, 2023.
6. Блашковић, Ласло. „Једна суза”. Политика, год. LXVII, бр. 23 (16. септембар 2023): стр. 5.
7. Блашковић, Ласло. „Пред пушкарницом”. Браничево: часопис за књижевност, културу и уметност, год. LXVIII, бр. 1 (2023): стр. 29–34.
8. Vučinić, Srđan. Srećni dani: priče. Beograd: Književna radionica Rašić, 2023.
9. Greganović, Jelica. Bolja strana. Drugo izdanje. Beograd: Laguna, 2023.
10. Дамјановић, Ратомир Рале. Алцхајмер кафе: приповетке. Нови Сад: Прометеј, 2023.
11. Damjanović, Slavica. Šta će biti sutra? Beograd: Nova poetika, 2023.
12. Журић, Вуле. Хероји и губитници. Београд: Лагуна, 2023.
13. Janković, Željko. Sumrak na petlji. Kikinda: Partizanska knjiga, 2023.
14. Janković, Tatjana. Pogled pod suknju sveta: priče. Novi Sad; Zrenjanin: Agora, 2023.
15. Јовановић, Борис. Мала моја: љубавни хаику романчић. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 2023.
16. Квас, Корнелије. Жена која зауставља сатове. Нови Сад: Академска књига, 2023.
17. Kojadinović – Coix, Goran. Davidov proces. Beograd: Paideia, 2023.
18. Коларић, Владимир. Сви воле морнаре: приповетке. Младеновац: Друштво за афирмацију културе Пресинг, 2023.
19. Korunović, Goran. Manastir. Beograd: Kontrast izdavaštvo, 2023.
20. Kostandinović, Bojan. Moždana implozija akrilnih priča. Beograd: Alma, 2023.
21. Маљковић Ждрале, Ангелина. Радован и камен. Нови Сад: Прометеј, 2023.
22. Mikulić, Branislav Antov. Trinidad: trostruka svjetla djetinjstva. Banja Luka: Glas Srpske, 2023.
23. Milenković, Jadranka. Lice gospodina sa kišobranom. Zvornik: ASoglas, 2023.
24. Милојевић, Снежана. Сумпоровита вода. Београд: Кључ издаваштво, 2023.
25. Милошевић, Крсто. Рогожњанске приче. Зворник: АСоглас, 2023.
26. Милутиновић, Тања. „Бомба”. Траг: часопис за књижевност, уметност и културу, год. XIX, књ. XXIII, св. LXXIV (мај 2023): стр. 52–59.
27. Мицић, Милан. Чудо у Банату. Нови Сад: Академска књига, 2023.
28. Petrinović, Franja. Napokon. Novi Sad: Akademska knjiga, 2023.
29. Petrović, Miomir. Krotitelji vremena. Beograd: Laguna, 2023.
30. Petrović, Momčilo. Srce crnog goluba: istina o magijskim obredima u Srbiji. Drugo izdanje. Beograd: Laguna, 2023.
31. Popović, Mira. „Gospođa svira harfu”. Књижевни магазин, бр. 234–235 (јул–октобар 2023): стр. 37–42.
32. Ristić, Eva. I mrtvi vole trešnje. Mladenovac: Društvo za afirmaciju kulture Presing, 2023.
33. Селаковић, Бранка. „Коштица авокада”. Међај: часопис за књижевност, уметност и културу, год. XLIII, бр. 123–124 (2023): стр. 11–18.
34. Stojanović Kan, Aleksandar. Male leskovačke priče. Mladenovac: Društvo za afirmaciju kulture Presing, 2023.
35. Стојменовић, Душан. Излаз и друге приче. Младеновац: Друштво за афирмацију културе Пресинг, 2023.
36. Tešin, Srđan V. Crna Anđelija i druge zverske priče. Beograd: Arhipelag, 2023.
37. Ćuk, Ljiljana D. Uslovi nisu bitni. Kikinda: Partizanska knjiga, 2023.
38. Уљаревић, Радомир. Међустаница. Београд: Космос издаваштво, 2023.
39. Hadžić, Ibrahim. Šta reče? Kikinda: Partizanska knjiga, 2023.
40. Čanak, Marijana. Put od crvene cigle. Novi Sad: Bulevar books, 2023.

Задужбина Иве Андрића саопштава да је конституисан нови Управни одбор на
период од четири године – од 10. јуна 2024. до 10. јуна 2028. На основу Одлуке
Извршног одбора Српске академије наука и уметности о избору чланова
Управног одбора Задужбине Иве Андрића, именовани су академик Злата
Бојовић, академик Душан Ковачевић, академик Миро Вуксановић, дописни
члан САНУ Љубинко Раденковић и др Бојан Бугарчић.

На Првој, конститутивној седници одржаној 31. маја 2024, за председника
Управног одбора поново је једногласно изабран академик Миро Вуксановић,
због дугогодишњег ефикасног, енергичног и великодушног рада и високог
доприноса активностима Задужбине – најпре у својству члана Управног одбора
Задужбине, а потом и као вишегодишњег председника тога управљачког тела –
који се одликује методом и редом и због којег је она постала веома видљива у
српској и регионалним културама, као и на мапи светских издавача.
Том приликом је за потпредседника за правна и финансијска питања, као
најпозванији за те области рада, једногласно изабран др Бојан Бугарчић, иначе
управник послова САНУ.

На основу Одлуке Извршног одбора Српске академије наука и уметности о
именовању чланова Надзорног одбора Задужбине Иве Андрића, на период од
четири године – од 10. јуна 2024. до 10. јуна 2028 – изабране су дипломирани
економиста Тамара Радаковић, иначе руководилац Сектора за рачуноводствене
и финансијске послове у САНУ, помоћник руководиоца тога Сектора
дипломирани економиста Мила Миливојевић и дипломирани правник у САНУ
Драгана Радосављевић. Надзорни одбор је на својој Првој, конститутивној
седници одржаној 31. маја 2024, за своју председницу једногласно изабрао
госпођу Тамару Радаковић.

У Задужбини Иве Андрића, 3. јуна 2024. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да су објављенe књиге 23 и 24 Петог кола Критичког издања дела Иве Андрића.

Иво Андрић, Есеји (1945–1951)

(приредили проф. др Зорица Несторовић, др Јана Алексић и мср Милан Потребић),

Иво Андрић, Есеји (1952–1966)

(приредили др Јана Алексић, мср Милан Потребић и проф. др Зорица Несторовић).

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

Академик Миро Вуксановић, председник
Проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредница издања
Др Маја Радонић, управница Задужбине Иве Андрића


Више о капиталном пројекту Задужбине на страници Критичко издање.

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде, Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2023. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна о. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

У Београду, 09. фебруара 2024. године

Задужбина обавештава да jе објављен 40. јубиларни број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића за 2023. годину.

Андрић о академицима, академици о Андрићу
Иво Андрић о српским академицима

Андрић о Вуку, Његошу, Љуби Ненадовићу, Змају, Матавуљу,
Скерлићу, Владимиру Ћоровићу, Сретену Стојановићу,
Јовану Бијелићу, Иви Војновићу и Јовану Дучићу

Писци садашњи академици о Андрићу

Љубомир Симовић
Рогови и репови

Матија Бећковић
Сам себи предак

Миро Вуксановић
Име Иве Андрића

Милосав Тешић
Запис о Андрићевом хумору

Душан Ковачевић
Књига о данима среће и вековима таме

Горан Петровић
О ћутању као једном од начина приповедања

Преписка
Рукописи

Биљана Ђорђевић Мироња
Мајстор и преводилац –
Иво Андрић и Жорж Лисјани

Маја Радонић
Поруке задоцнелих преписивача:
Андрићев необјављени есеј о српским рукописним књигама

Тумачења

Горана Раичевић
Најнеобузданији од свих нагона: Андрић и Фројд

Мина Ђурић
Феноменологија сусрета са архетипом Наусикаје у Андрићевим приповеткама
„Бајрон у Синтри” и „Жена на камену”

Бранко Вранеш
Иво Андрић у опусу Стевана Раичковића

Милан Радоичић
Именовано „то“

Трибина Андрић међу нама

Априлска трибина
Критичко издање дела Иве Андрића
Књиге 21 и 22

Миро Вуксановић
Аутентични Андрић

Зорица Несторовић
Прве књиге Петог кола Критичког издања дела Иве Андрића

Јана Алексић

Андрићеви есејистички распони:
критичко приређивање есеја Иве Андрића
Есеји (1914–1921), Есеји (1922–1940)

Милан Потребић
Критичко приређивање есеја Иве Андрића

Мајска трибина
Библиографија Иве Андрића (1911–2011) и
Библиографија Иве Андрића (2011–2021)
|Књ.1 и 2

Миро Вуксановић
Есејчић о библиографу

Зорица Несторовић
О Библиографији Иве Андрића

Милан Потребић
Библиографија Иве Андрића (1911–2011);
   Библиографија Иве Андрића, књига 2 (2011–2021)

Слађана Субашић
Aндрићево дело као предмет библиографског проучавања
у раздобљу од сто десет година

У Андрићевом кругу

Вука Јеремић
Иво Андрић о библиотеци, књизи и читању

Дивна Васић
Вишеграђани као књижевни јунаци у Андрићевом делу:
Аника Лакић и Мађар Тердик

Прикази

Катарина Вучић
Андрићеви есеји између два рата

 Милан Потребић
Драгоцени прилог разумевању Андрићевог стваралаштва

Александар Ћуковић
Наговјештај – ријеч која је предсказала
Андрићев и Вуксановићев сусрет

Милета Аћимовић Ивков
Могућности читања и разумевања

Соња Миловановић
Искушења и искупљења:
прилог Андрићевој стваралачкој биографији

Горана Раичевић
Писац и прича

Летопис
Андрићева награда

Миро Вуксановић
Андрићев књижевни извештај

Бранко Вранеш
Образложење Жирија Андрићеве награде

Игор Маројевић
Андрићева економија

Биљана Ђорђевић Мироња
Преглед важнијих догађаја
од 12. септембра 2022. до 12. септембра 2023. године

Биљана Ђорђевић Мироња
Уз јубиларни број годишњака Задужбине Иве Андрића

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.
Жири Андрићеве награде, у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић (члан Жирија), др Марко Аврамовић (члан Жирија), детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2022. године, на завршној седници одржаној 22. септембра 2023. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2022. годину додели Дарку Тушевљаковићу за збирку прича Хангар за снове (Сомбор, Градска библиотека „Карло Бијелицки”, 2022).

Дарко Тушевљаковић ствара интригантан и аутентичан приповедни свет, који обнавља књижевне традиције српске фантастике. Пишчеве дистопијске визије прожете су елементима хорора, научне лексике и филмске технике, премда увелико превазилазе оквире жанровске прозе. Књига Хангар за снове истиче се по лиричности и експресивности израза, богатству имагинације, духовитом поигравању са хоризонтом очекивања читалаца и смислу за савременост.

У раду Жирија за доделу Андрићеве награде за 2022. годину учествовали су чланови сарадници Жирија, др Андреја Марић и мр Александар Ћуковић.

Награда ће бити уручена у Задужбини Иве Андрића, 10. октобра, на дан пишчевог рођења, у 11 часова.

У Задужбини Иве Андрића,
27. септембра 2023. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири за доделу Андрићеве награде у
саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић
(чланови Жирија), одржао седницу 5. септембра 2023. године у просторијама Задужбине
Иве Андрића, са почетком у 13 часова.
Жири је сачинио ужи избор за доделу награде, који обухвата следеће наслове
(азбучним редоследом):

1. Алексић, Дејан. „Тама”. Поља: часопис за књижевност и теорију LXVII/536
(јул–август 2022): 5–8.
2. Блашковић, Ласло. „Painkiller”. Летопис Матице српске 198/509/3 (март
2022): 318–321.
3. Pavković, Vasa. Daleki, daleki susret: priče. Novi Sad: Akademska knjiga, 2022.
4. Petrović, Vladimir. Kako postajemo ono što smo postali: priče. Novi Sad:
Akademska knjiga, 2022.
5. Tuševljaković, Darko. Hangar za snove. Sombor: Gradska biblioteka „Karlo
Bijelicki”, 2022.

Жири је одлуку донео једногласно и са њом упознао чланове сараднике Жирија, др
Андреју Марић и мр Александра Ћуковића. Наредна седница Жирија биће одржана у
другој половини септембра у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду,
5. септембра 2023.

Жири за доделу Андрићеве награде у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, одржао је седницу 6. јула 2023. године у просторијама Задужбине Иве Андрића, са почетком у 12 часова. Чланови Жирија у редовној су комуникацији са члановима сарадницима Жирија, др Андрејом Марић и мр Александром Ћуковићем. Члановима Жирија предато је укупно 37 наслова. Чланови Жирија констатовали су да поједини наслови не задовољавају формалне критеријуме из Правила о додељивању Андрићеве награде и Позива издавачима, институцијама културе, удружењима, организацијама и појединцима од 1. фебруара 2023. године. Жири може узети у разматрање само приповетке, циклусе и збирке приповедака, који су објављени између 1. јануара и 31. децембра 2022. године. Наредни састанак Жирија заказан је за прву недељу септембра 2023. године.

 У прилогу је списак приспелих наслова:

1. Алексић, Дејан. „Тама”. Поља: часопис за књижевност и теорију LXVII/536 (јул–август 2022): 5–8.
2. Арсенијевић, Александар М. „О јаблановима и људима”. Међај: часопис за књижевност, уметност и културу XLII/122 (2022): 9–25.
3. Арсенијевић, Александар М. „Записи брата Епифанија на белинама хербаријума манастирског баштенског биља”. Црте и резе 12: избор радова са књижевног конкурса „Андра Гавриловић 2021”. Свилајнац: Ресавска библиотека Свилајнац, 2022.
4. Blagojević, Berislav. Nostalgija za nepostojećim. Banja Luka: Imprimatur, 2022.
5. Блашковић, Ласло. „Painkiller”. Летопис Матице српске 198/509/3 (март 2022): 318–321.
6. Блашковић, Ласло. „Ритам машина”. Позориште: лист Српског народног позоришта LXXVIII (април–јун 2022): 46–47.
7. Блашковић, Ласло. „Херој улице”. Позориште: лист Српског народног позоришта LXXVIII (јануар–март 2022): 45–46.
8. Voštić, Dejan. Beograd novog doba 2. Beogradske priče. Beograd: Dejan Voštić, 2022.
9. Вучковић, Владимир. Приче о промашеном времену. Београд: Службени гласник, 2022.
10. Вучковић, Јово. Чувар успомена. Требиње: Књижевна заједница „Јован Дучић”, 2022.
11. Голосовкер, Бен. Двосмјерна улица. Подгорица: Бока, 2022.
12. Добривојевић, Владан. Пут на Мартиник. Београд: Чигоја штампа, 2022.
13. Drobnjak, Dragan. Zero. Bijelo Polje: VBR Grafika, 2022.
14. Јоксимовић Барбат, Лука. Часовник: приче. Београд, Акција за слепе, 2022.
15. Кнежевић, Саша. „Црв”. Срп: часопис за књижевност и умјетност 12 (јануар 2023): 7–9.
16. Кнежевић, Саша. „Анксиозност у чаши меда”. Књижевне новине: лист за књижевност и друштвена питања LXXIV/1322-1323 (јул–август 2022): 6–7.
17. Крстић, Тања. „Само на час”. Ток: часопис за књижевност, уметност, културу и друштвена питања LVII/62 (зима 2022): 41–43.
18. Krunić, Slavko; Ognjanović, Mirjana. Uprava neukaljanih časti = The administration of untarnished honor. Translated from the Serbian by Randall A. Major. Novi Sad: Akademska knjiga, 2022.
19. Мартиновић, Слободан Р. Најкраће и кратке приче о жени. Младеновац: Друштво за афирмацију културе Пресинг, 2022.
20. Milenković, Jadranka. Kroz zatvorena vrata. Mladenovac: Društvo za afirmaciju kulture Presing, 2022.
21. Milutinović, Tanja. U mreži. Mladenovac: Društvo za afirmaciju kulture Presing, 2022.
22. Миочиновић Андрић, Магдалена. Краткодневници. Београд: Бесани, 2022.
23. Pavković, Vasa. Daleki, daleki susret: priče. Novi Sad: Akademska knjiga, 2022.
24. Petrović, Vladimir. Kako postajemo ono što smo postali: priče. Novi Sad: Akademska knjiga, 2022.
25. Петровић, Ненад. Rosarium amorosum: приче. Београд: Metaphysica; Златно руно, 2022.
26. Pisarev, Đorđe. Na Mesečevom mostu: roman. Zrenjanin; Novi Sad: Agora, 2022.
27. Popović, Dragan Gaga. Panoptikum: pripovetke i novele. Beograd: Informatika, 2022.
28. Пурић Јовановић, Надежда. Ово ти писмо причам. Младеновац: Друштво за афирмацију културе Пресинг, 2022.
29. Радојчић, Саша. Дечак са Фанара: роман. Зрењанин; Нови Сад: Агора, 2022.
30. Селаковић, Бранка. Рез на ребру. Подгорица: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2022.
31. Стевановић Ђидовац, Владан. Подземни свирач и друге приче. Београд: Чигоја штампа, 2022.
32. Стевановић, Тихомир. Градитељ вртова: приповетке и кратке приче. Младеновац: Литера, 2022.
33. Стевчић, Стеван. Скретничар. Београд: Чигоја штампа; С. Стевчић, 2022.
34. Танурџић, Александар. Осма. Сомбор: Градска библиотека „Карло Бијелицки”, 2022.
35. Tuševljaković, Darko. Hangar za snove. Sombor: Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki”, 2022.
36. Ćirjanić, Đorđe. Carpe diem: ambigvitetne istine. Beograd: Nova Poetika, 2022.
37. Хамовић, Драган. Род ораха. Београд: Српска књижевна задруга, 2022.

Поводом покретања Трибине у Задужбини Иве Андрића, која ове године носи назив
„Андрић међу нама“, у четвртак 23. марта, у 12 часова, у просторијама Задужбине,
Милутина Бојића 4, биће одржана конференција за штампу, на којој ће се присутним
представницима медија обратити председник Управног одбора Задужбине академик
Миро Вуксановић и управница Задужбине др Маја Радонић.

У Београду, 20. марта 2023. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да су објављенe књиге 21 и 22 Петог кола Критичког издања дела Иве Андрића.

Иво Андрић, Есеји (1914–1921)
(приредили др Јана Алексић и мср Милан Потребић) и

Иво Андрић, Есеји (1922–1940)
(приредили др Јана Алексић, мср Милан Потребић и проф. др Зорица Несторовић).

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

Академик Миро Вуксановић, председник
Проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредница издања
Др Маја Радонић, управница Задужбине Иве Андрића

Пето коло чине есеји Иве Андрића.

Више о капиталном пројекту Задужбине на страници Критичко издање

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде, Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2022. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна о. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

У Београду, 1. фебруара 2023. године

Задужбина Иве Андрића има задовољство да Вас позове на трибину

Критичко издање дела Иве Андрића - разговор о покретању, значају, развоју и резултатима пројекта

која ће се одржати у среду 30. новембра о.г. у Великој сали СКЦ у 19.00. часова.

О покретању, току и резултатима пројекта Критичког издања говориће академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине и Уређивачког одбора КИДИА, проф. др Зорица Несторовић, уредник, и проф. др Милан Алексић, приређивач.

Разговор води Весна Капор, уредник говорне редакције Форум СКЦ.

Задужбина Иве Андрића има задовољство да Вас позове на трибину

Критичко издање, приређивачки изазов - 130 година од рођења Иве Андрића –

поводом пројекта Задужбине Иве Андрића - која ће бити одржаna као значајан део Програма 65. Међународног београдског сајма књига, у циклусу Време памћења, у сали „Иво Андрић“, у уторак, 25. октобар о. г, у 16.00 часова.

О Критичком издању говориће академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине и Уређивачког одбора издања, др Маја Радонић, управница Задужбине и проф. др Зорица Несторовић, уредница и руководилац пројекта.

Разговор води др Соња Миловановић, уредница у Радио Београду

Задужбина обавештава да jе објављен 39. број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића за 2022. годину, посвећен пишчевом јубилеју.

130 година од рођења Иве Андрића
1892–2022

Рукописи

Иво Андрић
Знакови – Зелена свеска, 1968.
Приредила Биљана Ђорђевић Мироња

Тумачења

Маја Радонић
Трагом Чудотворног мача:
од Андрићеве оцене сценарија до култног филма

Зорица Несторовић
Фрагмент о ђуђутима

Милан Потребић
Андрићевe пробe пера

Марија Благојевић
Историја и прича

Наташа Ковачевић
Рани Андрић – заборављени боготражитељ

Владан Бајчета
„Ја сам то!“: Проклета авлија Ива Андрића и
Јосиф и његова браћа Томаса Мана

У Андрићевом кругу

Дивна Васић
Трајна веза Андрића и Вишеграда

Јово Анђић

Иво Андрић као предавач на универзитетима –
прилози за биографију

Осврти

Марија Благојевић
Прича о причи

Снежана Ј. Милојевић
Контрапункт као смисао писања и истраживања написаног

Игор Перишић
Српски научни Шерлок Холмс

Бранко Тошовић
Андрићева приповијетка –
13. међународни научни симпозијум – Сокобања

Летопис

Миро Вуксановић
Сви ће добити достојан одговор

Андрићева награда
Петар Пијановић
Неонски блуз Дејана Стојиљковића

Дејан Стојиљковић
Реч добитника Андрићеве награде

Преглед важнијих догађаја
од 11. септембра 2021. до 11. септембра 2022. године

Радивоје Микић
In memoriam
Запис о Радовану Белом Марковићу
(1947–2022)

Бр. 1724 / 27. 9. 2022.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.

Жири Андрићеве награде, у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић (члан Жирија), др Марко Аврамовић (члан Жирија), детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2021. године, на завршној седници одржаној 26. септембра 2022. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2021. годину додели Игору Маројевићу за приповетку „Сликописање” из књиге Све за лепоту (Београд: Дерета, 2021).

Игор Маројевић је у приповеци „Сликописање” успео да на књижевно изнијансиран начин проговори о контроверзним фигурама са простора бивше Југославије и предочи оригиналну визију апсурдности и фарсичности историје, која има универзално значење. Маројевићева приповетка издваја се по својој семантичкој сложености, пажљивој композицији и узбудљивој нарацији са елементима трилера, а карактерише је наглашен и минуциозно разрађен однос између документарног и фиктивног.

У раду Жирија за доделу Андрићеве награде за 2021. годину учествовали су чланови сарадници Жирија, др Андреја Марић и мр Александар Ћуковић.

Награда ће бити уручена у Задужбини Иве Андрића, 10. октобра, на дан пишчевог рођења,  у 12 часова.

У Задужбини Иве Андрића, 27. септембра 2022. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири за доделу Андрићеве награде у
саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић
(чланови Жирија), одржао седницу 5. септембра 2022. године у просторијама Задужбине
Иве Андрића, са почетком у 13 часова.
Жири је сачинио ужи избор за доделу награде, који обухвата следеће наслове
(азбучним редоследом):

1. Баздуљ, Мухарем. Јеванђеље по Јерониму: приче. Београд: Вулкан издаваштво, 2021.
2. Бакрач, Момчило. Прозор пре зазидавања: приповетке. Врбас: ЦKР, 2021.
3. Грбић, Ана Марија. Срнећа леђа: приче. Београд: Геопоетика издаваштво, 2021.
4. Маројевић, Игор. „Сликописање”. Све за лепоту. (Београд: Дерета, 2021): стр. 254–287.
5. Чакаревић, Марјан. Повест о телу. Нови Сад: Kултурни центар Новог Сада, 2021.

Жири је одлуку донео једногласно и са њом упознао чланове сараднике Жирија, др
Андреју Марић и мр Александра Ћуковића. Наредна седница Жирија биће одржана у
другој половини септембра у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду,
5. септембра. 2022.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је објављена

БИБЛИОГРАФИЈА ИВЕ АНДРИЋА
Књига 2
(2011–2021)

О шездесетој годишњици Нобелове награде Иви Андрићу

У издању
Задужбине Иве Андрића, Српске академије наука и уметности и
Библиотеке Матице српске

Аутори
Љиљана КЛЕВЕРНИЋ Слађана СУБАШИЋ (координатори), Весна УКРОПИНА Даниела КЕРМЕЦИ Марија ВАШ Каталин РАФА Меланија БЛАШКОВИЋ

Главни уредник Миро ВУКСАНОВИЋ

Уређивачки одбор

Академик Миро Вуксановић,
председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића

Др Маја Радонић,
управница Задужбине Иве Андрића

Академик Злата Бојовић,
секретар Одељења језика и књижевности САНУ

Селимир Радуловић,
управник Библиотеке Матице српске

Израду и објављивање Библиографије Иве Андрића. Књига 2, 2011–2021 финансирала је Задужбина Иве Андрића. Издавање ове публикације подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије.
 
Више о капиталном пројекту Задужбине на страницама Задужбина и  Библиографија.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу: доц. др Бранко Вранеш, председник, доц. др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, чланови, одржао први састанак 4. јула 2022. године у просторијама Задужбине Иве Андрића, са почетком у 12.00 часова. Члановима Жирија предате су књиге приповедака објављене у 2021. години, које конкуришу за Андрићеву награду.

Следећи састанак Жирија биће одржан почетком септембра у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду, 4. jула 2022. године

САОПШТЕЊЕ СА ПРВЕ СЕДНИЦЕ
ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ
ОДРЖАНЕ 4.7.2022. ГОДИНЕ

Жири за доделу Андрићеве награде у саставу: др Бранко Вранеш (председник Жирија), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, одржао је седницу 4. јула 2022. године у просторијама Задужбине Иве Андрића, са почетком у 12 часова. Чланови Жирија у редовној су комуникацији са члановима сарадницима Жирија, др Андрејом Марић и мр Александром Ћуковићем. Члановима Жирија предато је укупно 30 наслова. Чланови Жирија констатовали су да поједини наслови не задовољавају формалне критеријуме из Правила о додељивању Андрићеве награде и Позива издавачима, институцијама културе, удружењима, организацијама и појединцима од 3. марта 2022. године, као што су време објављивања „у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2021. године” и став да се „[н]аграда (...) може само једном доделити истом писцу”. Наредни састанак Жирија заказан је за 5. септембар 2022. године.

У прилогу је списак приспелих наслова:

1. Белча, Душан. Антоније и лав. Нови Сад: Прометеј, 2021.
2. Благојевић, Радиша. Ничији крст. Београд: Р. Благојевић; Чигоја штампа, 2021.
3. Bakrač, Momčilo. Prozor pre zazidavanja: pripovetke. Vrbas: CKR, 2021.
4. Bazdulj, Muharem. Jevanđelje po Jeronimu: priče. Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2021.
5. Volk, Maja. Luj Četrnaesti: zbirka kratkih priča. Beograd: Nova poetika, 2021.
6. Grbić, Ana Marija. Srneća leđa: priče. Beograd: Geopoetika izdavaštvo, 2021.
7. Добривојевић, Владан. Пут на Мартиник. Београд: Чигоја штампа, 2022.
8. Дугалић, Љиљана. Ја да ти причам, ти да напишеш. Нови Сад: Прометеј, 2021.
9. Ђерић, Зоран. Портрет песника као умирућег лава: приче и фусноте. Зрењанин; Нови Сад: Агора, 2021.
10. Ђукановић, Алекса. Пали инквизитор: готска новела. Младеновац: Пресинг, 2021.
11. Ђуричић, Александра. Лоза у улици Риге од Фере: приче. Нови Сад: Прометеј, 2021.
12. Ђурковић Тошић, Драгана. Пергаменти у огледалу. Нови Сад: Прометеј, 2021.
13. Egerić, Vesna. Ukus trešanja. Novi Sad: Ždral, 2021.
14. Јовановић, Борис. Бог у биртији: лексикон каменованих ријечи. Нови Сад: Zenit, 2021.
15. Karanfilov, Ivana Miljak. Danas kada sam došla kući. Kikinda: Narodna biblioteka „Jovan Popović”, 2021.
16. Милошевић, Крсто. Под Беримом. Крагујевац: Кораци, 2021.
17. Marojević, Igor. Sve za lepotu. Beograd: Dereta, 2021.
18. Miljković, Saša. Sa dna kace: priče. Beograd: S. Miljković, 2021.
19. Obradović, Slaviša. Kinematika slobode. Mladenovac: Društvo za afirmaciju kulture Presing, 2021.
20. Павловић, Ранко. Страшни суд: приповијетке. Бања Лука: Удружење књижевника Републике Српске, 2021.
21. Pavlović, Lazar. Priče o Adamu. Beograd: PPM Enklava, 2021.
22. Радош, Ненад. Приче од камена и сна: друго допуњено издање. Београд: Чигоја штампа, 2021.
23. Rajković, Ranko. Prasak u zelenilu. Beograd: Граматик, 2021.
24. Savić, Borivoje. Epigenom. Beograd: Tanesi, 2021.
25. Стевановић Ђидовац, Владан. Подземни свирач и друге приче. Београд: Чигоја штампа, 2022.
26. Stojanović, Stevan J. Kako se odrastalo: knjiga za decu i odrasle. Beograd: S. Stojanović, 2021.
27. Filipović, Nikola. Letimičnim pogledom. Beograd: Čigoja štampa, 2021.
28. Filipović, Nikola. Prozor. Beograd: Čigoja štampa, 2021.
29. Чакаревић, Марјан. Повест о телу. Нови Сад: Културни центар Новог Сада, 2021.
30. Шкиљевић, Зоран. У свом свету. Београд: Liberland art, 2021.

ЗАДУЖБИНА ИВЕ АНДРИЋА

Са задовољством Вас позива да присуствујете приказивању књига

Критичког издања дела Иве Андрића, Коло 4, књ. 18 и 19 /
уредник Зорица Несторовић. – Београд : Задужбина Иве Андрића, 2020-21.
 

Књ. 18 – Иво Андрић, Госпођица – приредио мср Милан Потребић;
Књ. 19 – Иво Андрић, Проклета авлија – приредио проф. др Милан Алексић.

Говоре

академик Миро Вуксановић,
председник Уређивачког одбора

проф. др Зорица Несторовић,
руководилац Пројекта и уредник

др Маја Радонић,
члан Уређивачког одбора

проф. др Милан Алексић,
приређивач

мср Милан Потребић,
приређивач

Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд
Уторак, 17. мај 2022, у 12 часова

Задужбина Иве Андрића обавештава да је објављена Књига 19 Четвртог кола Критичког издања
дела

Иво Андрић, ПРОКЛЕТА АВЛИЈА
приредио проф.др Милан Алексић.

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

Академик Миро Вуксановић, председник
Проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредница издања
Др Маја Радонић, управница Задужбине Иве Андрића

Четврто коло чине романи Иве Андрића.

Више о капиталном пројекту Задужбине на страници  Критичко издање.

Опрема књиге: Наталија Петровић
Штампарија: СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, Лазаревачки друм 13-15, Београд.

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде, Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2021. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна о. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

У Београду, 03. марта 2022. године

Управни одбор Задужбине Иве Андрића, на седници од 18. фебруара 2022. године донео је одлуку да у мандату 2022–2024, Жири за доделу Андрићеве награде ради у саставу: др Мина Ђурић, доцент Филолошког факултета у Београду, др Бранко Вранеш, доцент Филолошког факултета у Београду, др Марко Аврамовић, научни сарадник Института за књижевност у Београду, док ће чланови сарадници Жирија бити др Андреја Марић, асистент Филозофског факултета у Бањалуци и мр Александар Ћуковић, књижевник и уредник часописа Стварање и недељника Ћирилица у Подгорици.

Задужбина обавештава да jе објављен нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића (Година XL, свеска 38/2021).

Иво Андрић и Нобелова награда
1961–2021
Рукописи

Биљана Ђорђевић Мироња
Иви Андрићу Нобелова фондација

Преписка

Биљана Ђорђевић Мироња
У сусрет Нобеловој награди – Иво Андрић и Алберт Бониер

Иво Андрић и Богдан Поповић
(Приредио Радован Поповић)

Сећања

Мића Бранисављевић
Заједничко дјетињство, младост, личности
Сјећање на Иву Андрића

Тумачења

Роберт Ходел
Госпођица: роман личности,
хроника и роман-алегорија

Николина Шурјанац
Андрићево „напуштено градилиште“

Ана Д. Стевић
…Као два неразумљива и тајна слова:
Поетика несвесног у „Смрти у Синановој текији“ Иве Андрића

Наташа Ковачевић
Андрићева Јелена – химерично савршенство
на трагу Бекерових Рима

Драгољуб Поповић
Омерпашина правна служба

Осврти

Милан Алексић
Критичко издање романа Госпођица Иве Андрића

Летопис

Андрићева награда
Петар Пијановић
Образложење Жирија

Анђелко Анушић
Беседа на додели Андрићеве награде за збирку
приповедака Легенда о в(ј)етром вијанима

Преглед важнијих догађаја од 10. септембра 2020.
до 10. септембра 2021. године

Јован Делић
In memoriam
Иво Тартаља (1930–2020)

ЗАДУЖБИНА ИВЕ АНДРИЋА
има задовољство да Вас позове на доделу

АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ
Дејану Стојиљковићу

за књигу

НЕОНСКИ БЛУЗ

најбољу збирку приповедака у 2020. години

(Лагуна, Београд)

Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд

Понедељак, 11. октобaр 2021. године, у 12.00 часова

Бр. 1821 / 22. 09. 2021.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.

Жири Андрићеве награде, у саставу: проф. др Александар Јовановић, председник, др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић, чланови, детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2020. године, на завршној седници одржаној 22. септембра 2021. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

                    
О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2020. годину додели Дејану Стојиљковићу за збирку приповедака  Неонски блуз (Лагуна, Београд).
У најужем избору биле су и књиге Дејана Симоновића Безглаво, (Оксиморон, Београд) и Емсуре Хамзић, Скарабеј од жада, (Агора, Зрењанин – Нови Сад).
Спајајући исконску жудњу за приповедањем са новим осећањем историје и модерним културним сензибилитетом, Дејан Стојиљковић је у збирци Неонски блуз остварио низ упечатљивих приповедних ситуација кроз које се његови јунаци непрестано крећу између архетипског и предачког наслеђа, са једне стране, и налога савременог тренутка,  са друге стране.
У Београду, 22. септембра 2021. године

                        
Чланови Жирија

Проф. др Александар Јовановић, председник
Др Марко Недић
Проф. др Петар Пијановић

Бр. 1738/7.09.2021.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу проф. др Александар Јовановић (председник), др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић (чланови), одржао седницу 7. септембра о. г. у просторијама Задужбине Иве Андрића.

Жири Андрићеве награде у шири избор издвојио је следећа издања:

1.Лаура Барна, Музеј не ради, Задужбина Владете Јеротића, Београд;
2.Владислава Војновић, Епизодисти и јунаци, Лагуна, Београд;
3.Милан Мицић, Дуго путовање у Табану, Агора, Зрењанин –- Нови Сад.
4.Ђорђе Писарев, Сентиментално васпитање јунака романа, Агора, Зрењанин – Нови Сад;
5.Дејан Симоновић, Безглаво, Оксиморон, Београд;
6.Дејан Стојиљковић, Неонски блуз, Лагуна, Београд;
7.Емсура Хамзић, Скарабеј од жада, Агора, Зрењанин – Нови Сад;

Следећа седница Жирија биће одржана у другој половини септембра, у просторијама Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.
 
У Београду, 7. септембра 2021. године

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу: проф. др Александар Јовановић, председник, др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић, чланови, одржао први сасатнака 8. јула 2021. године, у просторијама Задужбине Иве Андрића. са почетком у 10.00 часова. Члановима Жирија предате су књиге приповедака и приповетке штампане у листовима и часописима, објављене у 2020. години, које конкуришу за Андрићеву награду:

Следећи састанак Жирија биће одржан почетком септембра у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду, 8. jула 2021. године

(Иво Андрић, Госпођица, приредио Милан Потребић, Критичко издање дела Иве Андрића, коло IV, књ. 18, Задужбина Иве Андрића, Београд, 2020)

У години обележавања две изузетно значајне годишњице везане за живот и рад Иве Андрића – 60 година од добијања Нобелове награде за књижевност и 45 година рада Задужбине Иве Андрића – завршена је штампа критичког издања Андрићевог романа Госпођица које је у издању Задужбине великог српског писца приредио Милан Потребић. Госпођица представља шеснаесту књига Критичког издања дела Иве Андрића (КИДИА) које је Задужбина Иве Андрића покренула у септембру 2016. године као научни пројекат фундаменталног значаја за српску науку и културу. У оквиру наведене едиције пре Андрићеве Госпођице објављено је 15 књига распоређених у три кола којима је заокружено критичко издање свих Андрићевих приповедака, збирки лирске прозе и лирике а које је Задужбина Иве Андрића припремила и објавила у протекле четири године.

Критичко издање дела Иве Андрића на посебан начин утемељује личност српског добитника Нобелове награде за књижевност у духовну вертикалу српске културне историје. Стога оно представља највиши израз одговорног односа српске културе према Андрићевој мисли и стваралаштву као својим темељним вредностима по којима се препознаје. Изведено у складу са врхунским научним стандардима домаће и светске текстологије, Критичко издање дела Иве Андрића представља тип научног издања основног текста Андрићевих дела на основу пишчеве последње стваралачке воље у вези са обликом који је желео да текст тог дела има. На тај начин оно постаје основ за сва даља издања Андрићевих дела. Поред основног текста Андрићевих дела као свог средишта, критичко издање у оквиру научног апарата предочава све претходне облике текста неке Андрићеве приповетке, песме или романа односно све његове варијанте и верзије. Сви кораци које је Иво Андрић направио на стази стварања свог текста тако постају видљиви и истовремено присутни у читалачкој свести. Приређивачи критичког издања Андрићевих дела су захваљујући изузетно богатој и разуђеној архивској грађи реконструисали ток настанка неког Андрићевог дела и то од тренутка када је наш писац забележио његов нацрт, замисао или тек неколико реченица преко његовог рукописа, верзија и првог штампаног издања до свих издања штампаних за пишчева живота. Оживљавајући Андрићев стваралачки процес, критичко издање осветљава све промене које је писац уносио у своја дела и документује његову трајну посвећеност тексту својих остварења чију је аутентичност увек и на сваком месту бранио.

Посебан значај критичког издања Андрићеве Госпођице је у томе што представља прво критичко издање неког романа Иве Андрића. Оно припада Четвртом колу КИДИА састављеном од књига критичког издања пишчевих романа, док ће Пето коло донети критичко издање свих пишчевих есеја. Уређивачки одбор КИДИА ради у саставу академик Миро Вуксановић, председник Уређивачког одбора КИДИА и председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник, и др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иве Андрића. Према плану рада који је на предлог Уређивачког одбора КИДИА усвојио Управни одбор Задужбине Иве Андрића, критичка издања свих Андрићевих романа и есеја штампаних за пишчева живота биће објављена закључно са 2024. годином.

Роман Госпођица Иве Андрића је дуги низ деценија био у сенци пишчевих најпознатијих романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника. Андрићева Госпођица је објављена 1945. године када и наведена два њена славнија претходника и то као последња у низу та три романа чије је писање Андрић завршио у годинама Другог светског рата. Обликујући Госпођицу као роман-студију, Иво Андрић је остварио психолошки изузетно продубљену представу тврдичлука. У слици судбине Рајке Радаковић, главне јунакиње романа Госпођица, писац је приказао поразну страну људског робовања једној страсти на широком антрополошком платну историјских, друштвених и индивидуалних промена. Лик уседелице лихварке надраста типске особине тврдице и постаје посебан карактер захваљујући томе што га је Андрић обликовао као нетипичног протагонисту једног историјског тренутка. Не желећи да се прилагоди (не)писаним обичајима свога времена, Рајка Радаковић својим животом исписује приватну историју отуђења која је – несвојствено стандардним књижевним обрадама теме тврдичлука – прекриљена трагичним и на моменте гротескним доживљајем живота. Пратећи у роману Госпођица живот Рајке Радаковић у родном јој Сарајеву и Београду у који се крајем 1919. године преселила с мајком, Андрић је остварио импресивну слику протока историјског времена од Анексионе кризе преко Балканских и Првог светског рата до 1935. године што у роман изграђен око једног лика и везан за модерно доба уноси елементе хронике.

Захваљујући критичком издању романа Госпођица утврђен је канонски текст тог Андрићевог дела и осветљен Андрићев континуиран и посвећен рад на њему почев од прве белешке у једној од његових бележница уз коју је оставио коментар да је од ње настала Госпођица, преко рукописа романа у целини, првог штампаног одломка и целовитог издања, пишчевих супстанцијалних промена текста које чувају нека штампана издања до оног облика романа који се може сматрати изразом његове последње стваралачке воље када је у питању прича о судбини књижевне јунакиње Рајке Радаковић.

Управни одбор Задужбине Иве Андрића, на седници од 13. априла 2021. године, једногласно је прихватио одлуку Конкурсне комисије за избор управника Задужбине Иве Андрића да се, у складу са Статутом Задужбине, за управника Задужбине Иве Андрића, за мандатни период од 4 (четири) године, именује др Маја Радонић која ће ступити на дужност 10. јуна 2021. године, по одласку у пензију управника др Жанете Ђукић Перишић.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је објављена Књига 18 Четвртог кола Критичког издања дела

Иво Андрић, ГОСПОЂИЦА
приредио мср Милан Потребић.

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

академик Миро Вуксановић, председник
проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредница издања
др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине.

Четврто коло чине романи Иве Андрића.

Више о капиталном пројекту Задужбине на страници Критичко издање.

Опрема књиге: Наталија Петровић
Штампарија: САЈНОС, Момчила Тaпавице 2, Нови Сад.

Бр. 306 / 19.02.2021.

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде, Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2020. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна т. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

У Београду, 19. фебруара 2021. године

На годишњој седници Управног одбора Задужбине Иве Андрића, одржаној 5. фебруара о. г, чланови УО ЗИА - академик Миро Вуксановић,  председник, проф. др Стојан Дабић, потпредседник и чланови - академици Душан Ковачевић и Горан Петровић, проф. др Стојан Ђорђић, проф. др Срето Танасић, књижевник Радован Бели Марковић, новинар Радован Поповић и књижевни историчар и критичар др Марко Недић усвојили су Извештај о раду ЗИА у 2020. години и План рада за 2021. годину.
    Упркос великим променама у начину живота и пословања, с последицама на економију и културни и јавни живот, изазване светском пандемијом корона вируса, Задужбина Иве Андрића редовно је обављала предвиђене активности и реализовала све планиране пројекте. Врата Задужбине била су, упркос околностима, све време пандемије отворена за истраживаче, преводиоце, издаваче, представнике медија који су били заинтересовани за Андрићево стваралаштво и рад Задужбине.
    У 2020. години Задужбина је објавила пет књига Трећег кола Критичког издања дела Иве Андрића (у сва три кола сада их укупно има петнаест), и критички приређен роман Госпођица из Четвртог кола предала у штампу. Као резултат сарадње са издавачима одобрена су права за 41 монографско издање дела Иве Андрића: 21 у Србији у укупном тиражу од преко 40.000 примерака (Лагуна, Дерета, Вулкан, Сезамбук, Прима и други) и 20 у региону и иностранству у укупном тиражу од око 42.000 примерака на српском, енглеском, немачком, италијанском, румунском, бугарском, грчком, турском, јапанском, кинеском, корејском и малајалам језику (Мондадори – Италија, Жолнај  Ферлаг – Аустрија, Илетисим – Турска, Унискорп – Бугарска, Акантиладо – Шпанија и други); 16 издања у антологијама, серијским публикацијама и књигама односно аудио и филмским обрадама других аутора; 4 одобрења за издања у уџбеницима.
    Објављен је годишњак Свеске Задужбине Иве Андрића, бр. 37/2020, чиме је настављено редовно објављивање јединог часописа у нашој култури који је посвећен делу и животу једног писца. Штампана је публикација Иво Андрич – жизнь и творчество с намером да се издавачи у Русији подстакну на објављивање Андрићевих дела на руском језику. Обе публикације суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.
    За књигу Легенда о в(ј)етром вијанима књижевнику Анђелку Анушићу додељена је Андрићева награда за најбољу збирку прича објављену на српском језику у 2019. години.
     Поводом стогодишњице објављивања дела Ex Ponto, Немири и Пут Алије Ђерзелеза, у сарадњи са Спомен-музејем Иве Андрића, организована је изложба о издањима тих Андрићевих дела у изворном облику и на страним језицима.
    Како се ове године навршава 60 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу, Задужбина планира да ту облетницу обележи, уколико то епидемиолошка ситуација дозволи, Свечаном академијом, затим посебним прилозима у часопису Свеске ЗИА, као и свечаним представљањем књига Критичког издања дела Иве Андрића. Задужбина ће настојати да кроз сарадњу са Министарством просвете и Министарством културе подстакне обележавање годишњице у школама и библиотекама. Са посебном пажњом Задужбина ће настојати да подстакне представнике писаних и електронских медија да акцентују значај обележавања шездесетогодишњице Андрићеве Нобелове награде.
    Задужбина Иве Андрића уложиће напоре да и током 2021. године одговори на све изазове тренутка и да своју делатност прилагоди ситуацији и настави са пласманом Андрићевих дела у земљи и свету и са критичким приређивањем и објављивањем Андрићевих дела у оквиру Критичког издања дела Иве Андрића које је започето 2016. године, као и да обавља редовне активности предвиђене Статутом.

У четрдесет петој години постојања, Задужбина Иве Андрића континуирано извршава један од основних циљева и задатака – стара се о издавању Андрићевих дела, помажићи истраживања о пишчевом стваралаштву и животу, истовремено дајући тиме и велики допринос унапређењу српске културе уопште.

У току је Конкурс за избор новог управника Задужбине Иве Андрића.
 
У Београду, 5. фебруара 2021.

 Др Жанета Ђукић Перишић,
управница Задужбине Иве Андрића

На основу Чл. 23 Статута Задужбине Иве Андрића и
Одлуке Управног одбора од 5. фебруара  2021. године

ЗАДУЖБИНА ИВЕ АНДРИЋА

              расписује конкурс за избор управника на период од четири године

              УСЛОВИ ЗА ИЗБОР УПРАВНИКА ЗАДУЖБИНЕ ИВЕ АНДРИЋА

1.  Докторат из области књижевних наука;
2.  Стручне и организационе способности у установама културе;
3.  Најмање пет година радног искуства у култури и пословању у области ауторских права;
4.  Знање једног светског језика;
5.  Познавање рада на рачунару;
6.  Држављанство Србије и стално боравиште на територији Републике Србије;
7.  Општа здравствена способност.

Уз пријаву на конкурс кандидат треба да приложи:

1.    Предлог програма рада и развоја Задужбине за период од четири године;
2.    Радну биографију и библиографију;
3.    Оверену фотокопију докторске дипломе;
4.    Доказ/потврду о радном искуству;
5.    Потврду да није осуђиван и да се против њега не води судски поступак;
6.    Уверење о држављанству Републике Србије;
7.    Извод из матичне књиге рођених и фотокопија личне карте;
8.    Доказ о знању једног светског језика;
9.    Лекарско уверење о здравственој способности.

Рок за пријављивање је 30 дана, односно време трајања конкурса је од 7. фебруара 2021. до 8. марта 2021. године.

Пријаве са доказима о испуњењу услова треба слати на адресу: Управни одбор Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, 11000 Београд, са назнаком: „За јавни конкурс за избор управника Задужбине Иве Андрића“.

Неблаговремене и некомплетне пријаве неће се узимати у обзир.

Задужбина обавештава да jе објављен нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића (Година XXXIX, свеска 37/2020).

Рукописи

Иво Андрић
[О Толстоју]
(приредила Жанета Ђукић Перишић)

Картотека IV
(приредила Марија Благојевић)

Преписка

Биљана Ђорђевић Мироња
Преписка као извор пишчевих ставова – Иво Андрић и Ауфбау Ферлаг

Тумачења

Сања П. Перић
Тамнички дани у Записима из мртвог дома Ф. М. Достојевског и Проклетој авлији и приповеткама Иве Андрића

Младен Гојковић
Андрић и модернизам: генеза поетичке мисли у есејима „Гоја“ и „Разговор са Гојом“ и у приповеци „Бајрон у Синтри“

Борјан Митровић
Aндрићев хронотоп Сарајева

У Андрићевом кругу

Из дипломатских забелешки Радована Шуменковића
(приредио Вуле Журић)

Јован Ђ. Авакумовић
Разговор са Омер-пашом
(коментар Жанета Ђукић Перишић)

Жанета Ђукић Перишић
О доктору Лудвигу Хиршфелду

Осврти

Стојан Ђорђић
Амбициозан и вишеструко значајан издавачки подухват

Слађана Јаћимовић
О причи и писању

Драгана Грбић
Треће коло Критичког издања ела Иве Андрића

Славко Гордић
Панорама Андрићевих сусрета и блиских додира с речима

Горан Максимовић
Андрић на размеђу епоха и поетика
 
Марко Недић
Синтеза епског надахнућа и модерног доживљаја света

Полемике

Зоран Милутиновић
Преношење фокуса Дамира Шаботића

Летопис

Андрићева награда

Миро Вуксановић
Стогодишњица, канонски Андрић

Александар Јовановић
Српске приче Драгана Стојановића

Драган Стојановић
Књижевност и прошлост

Преглед важнијих догађаја од септембра 2019. до септембра 2020. године

Биљана Ђорђевић Мироња
In memoriam
Савица Пауновић Ебел
(1938–2019)

Бр. 1923 / 23. 09. 2020.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.

Жири Андрићеве награде, у саставу: проф. др Александар Јовановић, председник, др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић, чланови, детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2019. године, на завршној седници одржаној 23. септембра 2020. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

                    
О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2019. годину додели Анђелку Анушићу за збирку приповедака  Легенда о в(ј)етром вијанима (Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука).

У најужем избору била је и књига Милана Тодорова Телефонски именик мртвих претплатника (Архипелаг, Београд).

Збирка приповедака Легенда о в(ј)етром вијанима Анђелка Анушића уметнички сугестивно даје читав низ људских судбина, изглобљених из свог завичаја и својих живота, в(ј)етром вијаних између изгубљености и неприхваћености. Посебна вредност ове збирке јесте језик који чува све просторне и временске слојеве у којем живе његови јунаци: у лексици и синтакси чува се њихово памћење, али и памћење наше књижевности и културе.  

У Београду, 23. септембра 2020. године

                        
Чланови Жирија

 ____________________________
Проф. др Александар Јовановић, председник
______________
Др Марко Недић
_______________________
Проф. др Петар Пијановић

Бр. 1875/16.09.2020.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу проф. др Александар Јовановић (председник), др Марко Недић и проф. др Петар Пијановић  (чланови) одржао седницу 16. септембра о. г. у просторијама Задужбине Иве Андрића.

Жири Андрићеве награде у шири избор издвојио је следећа издања:

1.    Анђелко Анушић, Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука;
2.    Милан Белегишанин, Соба на обали, Академска књига, Нови Сад;
3.    Владан Добривојевић, Одатле долазе анђели: источни родослов, Чигоја штампа, Београд;
4.    Тихомир Нешић, Пиле и трофеји, Нишки културни центар, Ниш;
5.    Милан Тодоров, Телефонски именик мртвих претплатника, Архипелаг, Београд;
6.    Миомир Удовички, Авионске и друге приче, Чигоја штампа, Београд.

Следећа седница Жирија биће одржана наредне седмице, у просторијама Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.
 
У Београду, 16. септембра 2020. године

Бр. 1509/20.08.2020.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је ЖириАндрићеве награде, у саставу проф. др Александар Јовановић, проф. др Петар Пијановић и др Марко Недић, у просторијама Задужбине Иве Андрића, 20. августа т. г, са почетком у 12 часова, одржао седницу. Том приликом детаљно су размотрене књиге приповедака и приповетке штампане у листовима и часописима, објављене у 2019. години, које конкуришу за Андрићеву награду.

ЖириАндрићеве награде у шири избор уврстио је следећа издања:

1. Анђелко Анушић, Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука;
2. Ана Арп, Јабуке, А. А. А, Београд;
3. Милан Белегишанин, Соба на обали, Академска књига, Нови Сад;
4. Владан Добривојевић, Одатле долазе анђели: источни родослов, Чигоја штампа, Београд;
5. Игор Маројевић, „1936“, Београдски књижевни часопис, јесен–зима, година XV/2019, бр. 54–55, Београд;
6. Ана Милош, Крај распуста, Народна библиотека „Јован Поповић“, Кикинда;
7. Тихомир Нешић, Пиле и трофеји, Нишки културни центар, Ниш;
8. Милан Тодоров, Телефонски именик мртвих претплатника, Архипелаг, Београд;
9. Миомир Удовички, Авионске и друге приче, Чигоја штампа, Београд.

Следећа седница Жирија биће одржана средином септембра т. г, у просторијама Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.

У Београду, 20. августа 2020. године

Бр. 923 / 26.05.2020.

У складу са Правилима за доделу Андрићеве награде , Задужбина Иве Андрића позива издаваче, институције културе, удружења, организације и појединце, који су у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2019. године објавили приповетку, циклус, односно збирку приповедака, на српском језику, као прво издање, да до 30. јуна т. г, на адресу Задужбине доставе три примерка својих издања.

                      У Београду, 26. маја 2020. године

Задужбина Иве Андрића са задовољством обавештава да је објавила Треће коло Критичког издања дела Иве Андрића.

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

академик Миро Вуксановић, председник
проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник издања
др Жанета Ђукић Перишић, управник Задужбине.

Треће коло састоји се од Андрићеве постхумно објављене збирке приповедака у два тома, као и пишчеве медитативне прозе и лирских остварења:

Књига 11 – Иво Андрић, Кућа на осами I – приредила мср Марија Благојевић;
Књига 12 – Иво Андрић, Кућа на осами II – приредила мср Марија Благојевић;
Књига 13 – Иво Андрић, Ex Ponto – приредила др Јана Алексић;
Књига 14 – Иво Андрић, Немири – приредио проф. др Милан Алексић;
Књига 15 – Иво Андрић, Лирика – приредио мср Милан Потребић.

Издавање ових публикација подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије  

 
Опрема књиге: Наталија Петровић
Штампарија: САЈНОС, Момчила Тaпавице 2, Нови Сад.

Задужбина Иве Андрића и Музеј града Београда са задовољством обавештавају да је трајање изложбе продужено до 30. јуна 2020. године.

ДОБРО ДОШЛИ!

Преузмите лифлет овде >>

Бр. 1707

Задужбина Иве Андрића има задовољство да позове на представљање Критичког издања дела Иве Андрића – Прво и Друго коло у десет књига - у издању Задужбине Иве Андрића, на Сајму књига у Београду, у сали „Иво Андрић“, четвртак, 24. октобар о. г, у 15.00 часова.

О Критичком издању говориће академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине и Уређивачког одбора издања, др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине и проф. др Зорица Несторовић, уредница и руководилац пројекта.

Добро дошли!

Задужбина Иве Андрића обавештава да је из штампе изишао нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића, 36/2019 (Година XXXVIII, свеска 36/2019).

Рукописи

Иво Андрић
Записи – Београд (1937–1938), Женева (1937), Берлин – Београд (1939)
(Приредила Биљана Ђорђевић Мироња)

Иво Андрић
Картотека III
(Приредила Mарија Благојевић)

Преписка

Иво Андрић – Пер Јакобсен
(Приредила Биљана Ђорђевић Мироња)

Иво Андрић и Ерих Кош
(Приредио Радован Поповић)

Округли сто о Првом колу Критичког издања дела Иве Андрића

Миро Вуксановић
За критичка издања српских писаца

Жанета Ђукић Перишић
Задужбина Иве Андрића и Критичко издање дела Иве Андрића

Душан Иванић
Уз Критичко издање Андрићевих дјела

Станиша Тутњевић
Парцијалан приступ

Светлана Шеатовић
Осврт на Начела критичког издања и примену у Првом колу Критичког издања дела Иве Андрића

Слађана Јаћимовић
Мала збирка малих приповедака – генеза и композиција збирке Лица Иве Андрића

Часлав Николић
Перспективе читања критичког издања збирке приповедака Лица Иве Андрића „Летовање на југу“

Биљана Ђорђевић Мироња
Иво Андрић и српски и југословенски издавачи: издања приповедака и осврт на улогу Вере Стојић

Јелена Новаковић
Андрићеве приповетке у европском контексту

Душица Тодоровић
Критичко издање у италијанском филолошком контексту (увиди, примери, предлози)
Зорица Несторовић
Текстолошка платформа Критичког издања дела Иве Андрића: студија почетка

Тумачења

Софија П. Симовић
„Приповетка 'У ћелији број 115' Иве Андрића  у светлости класичне и посткласичне наратологије“

У Андрићевом кругу

Наташа Милићевић
„Унутрашњи егзил“: Иво Андрић под нацистичком окупацијом Србије 1941–1944

Михаел Мартенс
Иво Андрић и Ото Бихаљи-Мерин: пријатељство између неједнаких

Осврти

Станиша Тутњевић
Затворен круг негативистичке муслимаске/бошњачке рецепције Андрића

Зоран Милутиновић
Босна је земља љубави или једанаест питања за Дамира Шаботића

Летопис

Андрићева награда

Миро Вуксановић
Андрићева годишњица

Александар Јовановић

Ужас баналног света

Владимир Кецмановић
Реч добитника

Преглед важнијих догађаја од 8. септембра 2018. до 8. септембра 2019. године

Бр. 1526 / 23. 09. 2019.Жири Андрићеве награде, у саставу: Александар Јовановић, председник, Марко Недић и Петар Пијановић, чланови, детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2018. године, на завршном састанку одржаном 23. септембра 2019. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

                    
О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2018. годину додели Драгану Стојановићу за збирку прича Ћерка шпанског борца (Дом културе Студентски град, Београд).
У ужем избору биле су књиге Боривоја Адашевића Из спискова прећутаних ствари (Академска књига, Нови Сад) и Милете Продановића О папагајима и предаторима (Архипелаг, Београд).
Књига  Ћерка шпанског борца Драгана Стојановића, у своје три новеле „Патро“, „Ерихова смрт“ и „Ћерка шпанског борца“, враћа достојанство причи и приповедању. Пратећи своје јунаке и јунакиње кроз бурну српску историју током читавог 20. века, Драган Стојановић је, на уметнички импресиван начин, наставио Андрићево говор о  неразлучивом сплету историје и трагичности личних судбина.

У Београду, 23. септембра 2019.

                    
Чланови Жирија

Александар Јовановић, председник
                        
Марко Недић
                    
Петар Пијановић

Жири Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Марко Недић и Петар Пијановић, (чланови), 23. септембра 2019. године одржао је четврти радни састанак и још једном размотрио приповедачку продукцију у 2018. години према списку:

1.    Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2.    Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3.    Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4.    Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5.    Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6.    Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7.    Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8.    Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9.    Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10.    Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11.    Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12.    Лазар Стефановић, Ужаси постмодерне, Службени гласник, Београд.
13.    Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
14.    Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
15.    Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
16.    Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
17.    Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma.
18.    Младен Мићић, Приповијетке I-II,Арт принт, Бања Лука.
19.    Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
20.    Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
21.    Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
22.    Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
23.    Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
24.    Nikola Filipović, 3, Alma, Beograd.
25.    Sanja Domazet, Ljubav nije dovoljna, Službeni glasnik, Beograd.
26.    Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
27.    Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
28.    Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.
29.    Станко Ж. Шајтинац, Дневник меланхолије, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин.

После детаљног разматрања прошлогодишње приповедачке продукције Жири је једногласно донео одлуку да се Андрићева награда за најбољу збирку прича за 2018. годину додели Драгану Стојанаовићу за књигу Ћерка шпанског борца.

Саопштење за јавност

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Пијановић и Марко Недић, чланови), 28. августа 2019. године одржао трећи радни састанак и детаљно размотрио приповедачку продукцију у 2018. години према списку:

1. Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2. Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3. Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4. Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5. Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6. Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7. Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8. Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9. Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10. Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11. Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12. Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
13. Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
14. Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
15. Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
16. Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma,
17. Младен Мићић, ПриповијеткеI-II,Арт принт, Бања Лука.
18. Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
19. Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
20. Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
21. Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
22. Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
23. Nikola Filipović, 3, Alma, Beograd.
24. Sanja Domazet, Ljubav nije dovoljna, Službeni glasnik, Beograd.
25. Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
26. Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
27. Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.
28. Станко Ж. Шајтинац, Дневник меланхолије, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин.

Наредни састанак Жирија, на којем ће се разговарати о ужем избору, биће одржан средином септембра т. г.
У Београду, 28. августа 2019. године

Саопштење за јавност

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Пијановић и Марко Недић, чланови), 2. јула 2019. године одржао други радни састанак и приложио списак књига приповедака и прича објављених у 2018. години, које конкуришу за Андрићеву награду.

У наставку дајемо списак наслова:

1. Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2. Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3. Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4. Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5. Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6. Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7. Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8. Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9. Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10. Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11. Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12. Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
13. Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
14. Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
15. Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
16. Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma,
17. Младен Мићић, ПриповијеткеI-II,Арт принт, Бања Лука.
18. Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
19. Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
20. Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
21. Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
22. Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
23. Nikola Filipović, 3, Alma, Beograd.
24. Sanja Domazet, Ljubav nije dovoljna, Službeni glasnik, Beograd.
25. Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
26. Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
27. Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.
28. Станко Ж. Шајтинац, Дневник меланхолије, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“, Зрењанин.

Наредни састанак Жирија биће одржан крајем августа т. г.

У Београду, 2. јула 2019. године

Саопштење за јавност

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири Андрићеве награде, у саставу Александар Јовановић, председник, Марко Недић и Петар Пијановић, 17. јуна т. г, са почетком у 12 часова, у просторијама Задужбине, одржао први састанак у 2019. години. Члановима Жирија предате су књиге приповедака и приповетке штампане у часописима, објављене у 2018. години, које конкуришу за Андрићеву награду.

У наставку дајемо списак наслова:

1. Bojan Savić Ostojić, „Lusi“, Polja, Novi Sad, (jul/avgust).
2. Borivoje Adašević, Iz spiskova prećutanih stvari, Akademska knjiga, Novi Sad.
3. Весна Капор, Венац за оца, Српска књижевна задруга, Београд.
4. Властимир Станисављевић Шаркаменац, Келнска катедрала, Просвета, Београд.
5. Gavra Vlaškalin, Grešne priče, Presing, Mladenovac.
6. Dejan Atanacković, Čovek bez jezika, Besna kobila,
7. Драган Стојановић, Ћерка шпанског борца, Дом културе „Студентски град“, Београд.
8. Драгиња Рамадански, Или не, Културни центар Новог Сада, Нови Сад.
9. Драгиша Калезић, Архивар, Диоген, Београд.
10. Dušica Milanović Marika, Srce romskog boga, Udruženje romskih književnika,
11. Enes Halilović, „(Dve) borove šišarke“, Polja, Novi Sad, septembar/oktobar.
12. Микаило Бодирога, Сенке, Књижевно друштво „Свети Сава“, Београд.
13. Милан Мицић, АВ ОVO, РТС издавачка делатност, Београд.
14. Milan Tripković, U dalekom svetu običnih ljudi, Čarobna knjiga,
15. Мileta Prodanović, O papagajima i predatorima, Arhipelag, Beograd.
16. Milica Mikavica Miletić, Ljudi koji ne postoje, Alma,
17. Младен Мићић, ПриповијеткеI-II,Арт принт, Бања Лука.
18. Mladen Nikolić, Samoća Ostroške molitve,Cetinje.
19. Момчило Бакрач, Књига страха, Траг, Врбас, (септембар).
20. Momčilo Bakrač,Svici i makulatura,Centar kulturnog razvoja, Vrbas.
21. Небојша Ћосић, Светови, Студио Знак, Београд.
22. Nenad Bošković, Hlad, Presing, Mladenovac.
23. Nikola Filipović, 3, Alma,
24. Светлана Шуњеварић Илић, Скоро сасвим обичне приче, Fabula nostra, Београд.
25. Слободан Мандић, Врт господина Регентага, Агора, Зрењанин.
26. Стана Динић Скочајић, Нека ми после неко каже.., Друштво књижевника и књижевних преводилаца, Ниш.

Следећи састанак Жирија биће одржан 2. јула т. г, са почетком у 12 часова, у просторијама Задужбине Иве Андрића.

У Београду, 17. јуна 2019. године

ЗАДУЖБИНА ИВЕ АНДРИЋА

Са задовољством Вас позива да присуствујете приказивању књига

Критичког издања дела Иве Андрића, Коло 2, књ. 6–10 /
уредник Зорица Несторовић. – Београд : Задужбина Иве Андрића, 2018.

Књ. 6 – Иво Андрић, Приповетке (1914–1941) – приредио доц. др Милан Алексић;
Књ. 7 – Иво Андрић, Приповетке (1946–1948) – приредила проф. др Зорица Несторовић;
Књ. 8 –  Иво Андрић, Приповетке (1949–1960) I – приредио мср Милан Потребић;
Књ. 9 – Иво Андрић, Приповетке (1949–1960) II – приредиле др Ливија Екмечић, мср Марија Благојевић и проф. др Зорица Несторовић;
Књ. 10 – Иво Андрић, Приповетке (1961–1975) – приредила мср Милица Ћуковић.

Говоре

академик Миро Вуксановић,
председник Уређивачког одбора

др Драган Хамовић,
посебни саветник у Министарству културе и информисања

проф. др Зорица Несторовић,
руководилац Пројекта и уредник

др Жанета Ђукић Перишић,
члан Уређивачког одбора

Задужбина Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд
Четвртак, 6. јун 2019, у 12 часова

* За фотографију у већој резолуцији кликните на слику

Задужбина Иве Андрића обавештава да је из штампе изишао нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића, 35/2018 (Година XXXVII, свеска 35/2018).

Садржај:

Рукописи

Иво Андрић
Записи – Марсељ, Ница, Женева 1927–1931
[Приредила Биљана Ђорђевић Мироња]

Иво Андрић
Картотека II
[Приредила Марија Благојевић]

Сећања

Димитрије Дишко Марић
За књигу коју време пише о Андрићу

Драгољуб Мићуновић
Фрагменти сећања

Тумачења

Ана Наумова
Погранични поглед на пограничног писца

Милан С. Потребић
Поступак психолошке карактеризације трачигне јунакиње у романима Нечиста крв и На Дрини ћуприја

Наташа Ковачевић
Проклета авлија и Сервантесов Дон Кихот: упоредна анализа и прилог једном новом читању

Милица Кецојевић
Однос приче и живота у Проклетој авлији Иве Андрића

Магда Миликић
Андрићева приповетка „Пут Алије Ђерзелеза“ и народна књижевност

Читајући Андрића

Давор Милићевић
Андрић и српска духовна традиција

У Андрићевом кругу

Владимир Рогановић
Иво Андрић и Херцег Нови: идентитет пејзажа

Зорица Нестроровић
Српска књижевна задруга и Иво Андрић: о говору и ћутању

Зорица Хаџић
Плодна, a суздржана сарадња или Иво Андрић и Матица српска

Љиљана Драговић
Милица Бабић Андрић – прва дама наше костимографије

Осврти

Милета Аћимовић Ивков
Андрићу књига дубоке оданости

Владислав Бајац
Одбрана и претпоследњи дани

Летопис

Андрићева награда

Миро Вуксановић
У Андрићевим круговима

Александар Јовановић
Простори из којих се слути све

Јелена Ленголд
L'esprit de l'escalier

Преглед важнијих догађаја од септембра 2017. до септембра 2018. године

Обележавање 125 година од рођења Иве Андрића

Бр.1619 /14. 09. 2018.

Жири Андрићеве награде, који је радио у саставу: Александар Јовановић, председник,
Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови, размотривши збирке приповедака
и приче објављене у периодици 2017. године, на завршном састанку одржаном 14.
септембра 2018. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2017. годину додели Владимиру Кецмановићу за причу „Ратне
игре“ из књиге Као у соби са огледалима (Лагуна, Београд).

У ужем избору биле су следеће књиге: Бранко Анђић, Велико спремање (Агора,
Зрењанин), Веселин Марковић, Прошлост никад не прође, (Архипелаг, Београд) и Дарко
Душевљаковић, Накнадне истине (Архипелаг, Београд).

Приповетка „Ратне игре“, као и већина прича у Кецмановићевој књизи, доноси
нарочит, искошен, поглед на најновије сукобе и несагласности у односима разумевања
националних идентитета на балканском простору. Гротескно-иронијски сагледавајући
непосредну стварност, аутор је успео да изгради књижевно-уметнички уверљиву и успелу
слику нашег противречног и драматичног доба, у којем се губи разлика између игре и
трагике.

У Београду, 14. септембра 2018.

Чланови Жирија:
Александар Јовановић, председник
Петар В. Арбутина
Милета Аћимовић Ивков

Саопштење за јавност
Бр. 1602/11. 09. 2018.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 11. септембра 2018. године одржао трећи састанак.  
Жири је, након детаљног разматрања, начинио ужи избор:
1.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
2.    Vladimir Kecmanović, pripovetka „Ratne igre“, iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
3.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
4.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.

Чланови Жирија узеће у разматрање још две у међувремену приспеле књиге приповедака:
1.    Драгиша Калезић, Приповетке, Диоген, Сурчин.
2.    Mira Popović, Buđenje, Geopoetika, Beograd.

Следећи састанак Жирија, на којем ће бити донета одлука о добитнику Андрићеве награде за 2017. годину, биће одржан у петак, 14. септембра, са почетком у 10.30 часова, у просторијама Задужбине Иве Андрића, Милутина Бојића 4, Београд.

Бр. 1413/17. 07. 2018.

ДРУГИ САСТАНАК ЖИРИЈА АНДРИЋЕВЕ НАГРАДЕ
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 17. јула 2018. године одржао други састанак на којем су размотрене пристигле књиге приповедака:  
1.    Владика Григорије – Преко прага, Лагуна, Београд.
2.    Драги Бугарчић, Вршац? 33 приче, Чигоја штампа, Београд.
3.    Рајко Лукач, Писац на усијаном лименом крову, Албатрос плус, Београд.
4.    Enes Halilović, Čudna knjiga, Albatros plus, Beograd.
5.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.
6.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
7.    Bojan Savić Ostojić, Punkt, Metella-Xenia, Beograd.
8.    Radmila Lazić, Ugrizi život, Laguna, Beograd.
9.    Oto Oltvanji, Priče misterije i magije, Laguna, Beograd.
10.    Momčilo Bakrač, Dopisivanje nemuštog, SKR, Vrbas.
11.    Милоје Стевановић, Спомени, дужи од живота, М. Стевановић, Београд.
12.    Татјана Делибашић, Фактографија фикције, Т. Делибашић, Нови Сад.
13.    Vladimir Kecmanović, Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
14.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
15.    Lidija Ćirić, Bez „Dragi moji“, Solaris, Novi Sad.
16.    Властимир Станисављевић Шаркаменац, Прогнани: једна љубавна прича – Исповест једне сиријске Српкиње, Просвета, Београд.
17.    Предраг Марковић, Заводник ништавила, Соларис, Нови Сад.
18.    Гордана Влаховић, Возови, снови и сећања, Агора, Зрењанин.
19.    Саша Радоњић, Вечерњи доручак, Соларис, Нови Сад.
20.    Dragan Babić, Twitter priče 2, Kontrast, Beograd.
21.    Књижевна награда „Лаза Лазаревић“ – Награђене приповетке (2013-2017)
22.    Властимир Станисављевић Шаркаменац: приповетка „Колекционар винског сирћета“, у часопису Зора (бр. 56).
23.    Војислав Минић, Трећи чин, Пи Прес, Пирот.
24.    Олга Суботић, Коњић од жада, ауторско издање, Белегиш;
25.    Gojko Čelebić, Kruh crni i bijeli, Boka F, Podgorica.
26.    Dragana Denić, Igrati srcem, Legenda, Čačak.

Жири је, након детаљног разматрања, начинио шири избор:

1.    Рајко Лукач, Писац на усијаном лименом крову, Албатрос плус, Београд.
2.    Enes Halilović, Čudna knjiga, Albatros plus, Beograd.
3.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.
4.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
5.    Radmila Lazić, Ugrizi život, Laguna, Beograd.
6.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
7.    Vladimir Kecmanović, приповетка „Грудва“ из збирке Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
8.    Драги Бугарчић, Вршац? 33 приче, Чигоја штампа, Београд.

Следећи, трећи састанак ‒ на којем ће разматрати ове и књиге које буду пристигле до 1. септембра  2018. године ‒ Жири ће одржати средином септембра 2018. године

У Београду, 17. јула 2018.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је Жири  Андрићеве награде (Александар Јовановић, председник, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови) 28. маја 2018. године одржао први састанак  и преузео до сада пристигле књиге приповедака објављене у 2017. години које конкуришу за Андрићеву награду. Следећи састанак Жирија биће одржан средином јула о. г.

СПИСАК КЊИГА ПРЕДАТИХ ЧЛАНОВИМА ЖИРИЈА ЗА АНДРИЋЕВУ НАГРАДУ ЗА 2017. ГОДИНУ
1.    Владика Григорије – Преко прага, Лагуна, Београд.
2.    Драги Бугарчић, Вршац? 33 приче, Чигоја штампа, Београд.
3.    Рајко Лукач, Писац на усијаном лименом крову, Албатрос плус, Београд.
4.    Enes Halilović, Čudna knjiga, Albatros plus, Beograd.
5.    Darko Tuševljaković, Naknadne istine, Arhipelag, Beograd.
6.    Veselin Marković, Prošlost nikad ne prođe, Arhipelag, Beograd.
7.    Bojan Savić Ostojić, Punkt, Metella-Xenia, Beograd.
8.    Radmila Lazić, Ugrizi život, Laguna, Beograd.
9.    Oto Oltvanji, Priče misterije i magije, Laguna, Beograd.
10.    Momčilo Bakrač, Dopisivanje nemuštog, SKR, Vrbas.
11.    Милоје Стевановић, Спомени, дужи од живота, М. Стевановић, Београд.
12.    Татјана Делибашић, Фактографија фикције, Т. Делибашић, Нови Сад.
13.    Vladimir Kecmanović, Kao u sobi sa ogledalima, Laguna, Beograd.
14.    Branko Anđić, Veliko spremanje, Agora, Zrenjanin.
15.    Lidija Ćirić, Bez „Dragi moji“, Solaris, Novi Sad.
16.    Властимир Станисављевић Шаркаменац, Прогнани: једна љубавна прича – Исповест једне сиријске Српкиње, Просвета, Београд.
17.    Предраг Марковић, Заводник ништавила, Соларис, Нови Сад.
18.    Гордана Влаховић, Возови, снови и сећања, Агора, Зрењанин.
19.    Саша радоњић, Вечерњи доручак, Соларис, Нови Сад.
20.    Dragan Babić, Twitter priče 2, Kontrast, Beograd.
21.    Књижевна награда „Лаза Лазаревић“ – Награђене приповетке (2013-2017)
22.    Властимир Станисављевић Шаркаменац: приповетка „Колекционар винског сирћета“, у часопису Зора (бр. 56).
23.    Војислав Минић, Трећи чин, Пи Прес, Пирот.

У Београду, 28. маја 2018.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је објављено Прво коло Критичког издања дела Иве Андрића.

Уређивачки одбор Критичког издања дела Иве Андрића:

академик Миро Вуксановић, председник
проф. др Радивоје Микић, потпредседник
проф. др Зорица Несторовић, руководилац пројекта и уредник издања
др Жанета Ђукић Перишић, управник Задужбине и члан
Биљана Ђорђевић Мироња, секретар.

Прво коло састоји се од пет збирки приповедака које је писац сам приредио и објавио за живота:

Књига 1 - Иво Андрић, Приповетке, Српска књижевна задруга, Београд, 1924 – приредио доц. др Милан Алексић;
Књига 2 - Иво Андрић, Приповетке, Српска књижевна задруга, Београд, 1931 – приредила проф. др Зорица Несторовић;
Књига 3 - Иво Андрић, Приповетке II, Српска књижевна задруга, Београд, 1936 – приредила др Драгана Грбић;
Књига 4 - Иво Андрић, Нове приповетке, Култура, Београд, 1948 – приредила мср Марија Благојевић;
Књига 5 - Иво Андрић, Лица, Младост, Загреб, 1960 – приредила проф. др Слађана Јаћимовић.

Издавање ових публикација подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије  

Опрема књиге: Наталија Петровић
Штампарија: САЈНОС, Момчила Тепавице 2, Нови Сад.

Задужбина Иве Андрића обавештава да је из штампе изишао нови број годишњака Свеске Задужбине Иве Андрића, 34/2017.

СВЕСКЕ ЗАДУЖБИНЕ ИВЕ АНДРИЋА
Година XXXVI, свеска 34/ 2017
                
Војислав Ђурић
Иво Андрић

Рукописи
Иво Андрић
Мали нотес-блок 1929-1930
(Приредила Биљана Ђорђевић Мироња)

Иво Андрић
[Картотека]
(Приредила Марија Благојевић)

Сећања
 
Бранко Ћопић о Иви Андрићу
(Приредила Олга Марјановић)

Жарко Чигоја
Сећање на Иву Андрића

Тумачења

Лука Ваљо
Портрет отуђења: ка једном читању Госпођице Иве Андрића

Санела Мушија
Иво Андрић и стара италијанска лирика

Франческа Либман
Културеми у њемачким и енглеским пријеводима романа Иве Андрића
На Дрини ћуприја и Травничка хроника

Јелена Новаковић
Из Андрићеве лектире: Октав Мирбо и још неки писци

Борис Булатовић
Критичко преиспитивање упоредних вредносних оцена о националним идеолошким видовима рецепције Андрићевог дела

Драгомир Костић
Кад се паша инати, или девојка и звер:,,За логоровања” Иве Андрића

Читајући Андрића
Радован Гајић
Смелост и потчињавање или о снопу светлости

У Андрићевом кругу
Станиша Тутњевић
Преображаји косовског мита у дјелу Петра Кочића

Михаел Мартенс
Андрићев круг: добитник Нобелове награде и падобран

Летопис
Андрићева награда
Миро Вуксановић
Приповетка у Андрићевом тестаменту

Александар Јовановић
О причи и ономе што јој претходи

Вуле Журић
О имену и знаку

Преглед важнијих догађаја од августа 2016. до августа 2017. године

Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“
и
Задужбина Иве Андрића

имају посебну част и задовољство
да Вас позову на свечано отварање изложбе

ИЗДАЊА АНДРИЋЕВИХ ДЕЛА
2007-2017
- поводом 125 година од рођења -

 уторак, 17. октобра 2017.
у 13. сати
у Универзитетској библиотеци

Изложбу отвара
књижевник Горан Петровић, дописни члан САНУ

Поздравне речи
Проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке
др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иве Андрића

Аутори изложбе
Биљана Ђорђевић Мироња
Драгана Михаиловић

Универзитетска библиотека
''Светозар Марковић''
Булевар краља Александра 71
Тел. (+38111) 3370-509

Бр. 1046
18. 09. 2017.

Жири Андрићеве награде, који је радио у саставу: Александар Јовановић, председник, Петар В. Арбутина и Милета Аћимовић Ивков, чланови, размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2016. године, на завршном састанку одржаном 18. септембра 2017. године у Задужбини Иве Андрића, једногласно је донео

 О Д Л У К У

да се Андрићева награда за 2016. годину додели Јелени Ленголд за књигу приповедака Рашчарани свет (Архипелаг, Београд). У најужи избор ушле су и књиге Милана Мицића Списак сеновитих имена и друге приче (Радио-телевизија Србије, Београд) и Александре Мокрањац Љубави Силвије Плат (Службени гласник, Београд).

Књига Рашчарани свет Јелене Ленголд састоји се од десет приповедака у којима се гради интимистички свет, обојен интелектуалном скепсом, евокацијом и потребом за љубављу. Полазећи од модела класично схваћене приче, ауторка је својим приповедањем учинила драгоцени искорак у савременој српској прози.

У Београду, 18. септембра 2017.
                        

Чланови Жирија:

Александар Јовановић, председник
Петар В. Арбутина
Милета Аћимовић Ивков