Znakovi pored puta i Sveske, posthumno objavljene knjige meditativnih fragmenata, otkrile su do tada nepoznati oblik Andrićeve delatnosti i ukazale na novo čitanje ostalih piščevih dela. One sadrže usputne zapise, dnevničke zabeleške, impresije povodom nekog događaja ili susreta, putopisne beleške, skice za portrete, motive koji će kasnije biti razrađeni u nekoj od piščevih većih proznih celina. Možemo smatrati da su ovi „empirijsko-refleksivni“ kraći tekstovi pisani u maniru „fragment radi fragmenta“, stoga mnogi od njih predstavljaju prave bisere mudrosti koji podsećaju na sentence najvećih svetskih mislilaca. U Znakovima pored puta i Sveskama nalazimo da je Andrić najčešće bio zaokupljen razmišljanjima o čoveku, životu i smrti, ženi i ljubavi, o književnosti i umetnosti, o rečima, procesu pisanja i zadatku pisca, balkanskim zemljama i zemljama napredne Evrope. Ove „knjige mudrosti“, „vrsta intimnih dnevnika“, koje je Andrić pisao celog života, smatraju se jedinstvenim u našoj književnosti i stoga jer je pisac u njima prvi put nedvosmisleno progovorio o sebi.

Poslednje objavljene Andrićeve knjige simbolično zaokružuju piščev opus jer i formalno i sadržajno dodiruju Ex Ponto i Nemire, zbirke pesama u prozi ispovednog karaktera, koje su pisca uvele u književnost.