Pripovetka iz neistoričnog kruga Andrićevih pripovedaka, ispripovedana u trećem licu, premijerno objavljena 1956.  godine. Glavni lik je Lazar, o njemu pripovedač ne daje nikakve šire, ni biografske ni psihološke podatke. Lazar negde putuje, i čekajući brod, seda na verandu velikog restorana. Za stolom postavljenom prema njegovom sedi dvoje mladih ljudi, muškarac mu je okrenut licem a žena leđima. Lazar je posmatra odastrag. Kada mu pogled sklizne naniže on vidi kako se žena igra svojim stopalima. Ta čarobna igra sasvim obuzme Lazara, i u tome je cela priča. On jede sporo i nepažljivo, ne skidajući pogled sa ženinih nogu. Razmišlja samo o njenim pokretima. U jednom trenutku se prene, pogleda na sat i vidi da će zadocniti ako odmah ne krene. Ustaje, prolazi pored para, ali se ne okreće da bi video kako izgleda ženino lice. Ipak igru nije zaboravio. „Igra“ je jedna od najuspelijih deskriptivnih, nefabulativnih, poetskih Andrićevih priča.